Gradovi

Srbija ne može da bude sabirni centar za izbeglice

Dačić zatražio podršku za ubrzanje evropskih integracija

AMSTERDAM – Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozvao je danas članice Evropske unije da podrže ubrzanje pregovaračkog procesa Srbije tokom 2016. godine.

On je na neformalnom sastanku o izbegličkoj krizi u Amsterdamu zamolio ministre spoljnih poslova članica EU da odobre Izveštaj o ispunjenosti merila za otvaranje za poglavlje 23 jer je to, kako je objasnio, preduslov za ostvarenje planirane dinamike i otvoranje poglavlja 23 i 24 tokom holandskog predsedavanja, saopšitlo je Ministarstvo spoljnih poslova.

„Ova dva poglavlja ne samo da imaju veliki značaj za proces reformi, već se neki njihovi delovi direktno tiču pitanja migracija“, rekao je Dačić na sastanku u Amsterdamu.

On je ocenio da dosadašnje postupanje Srbije po pitanju migracione krize možda daje najbolju sliku zrelosti naših institucija i spremnosti da poštujemo vladavinu prava.

„Nastavljamo intenzivno da radimo na okončanju priprema za otvaranje još pet poglavlja (5, 13, 20, 25, 26) i nadamo se da ćemo tokom 2016. godine dobiti vašu podršku da većina njih, ako ne i sva, budu otvorena“, zaključio je Dačić.

Srbija ne može da bude sabirni centar za izbeglice

Ministar spoljnih poslova izjavio je da je Srbija kredibilan partner EU u izbegličkoj krizi, ali da ne može da dozvoli da postane sabirni centar za izbeglice.

Dačić je upozorio da bi za Srbiju i za čitav region bilo posebno opasno ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Time bi se, kako je upozorio, zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje. Srbija takođe, kako je rekao, nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska.

On je podsetio da je Srbija spremna da pruži privremeni smeštaj za nekoliko hiljada migranata i da je sopstvenim sredstvima opremila dodatne smeštajne kapacitete za 3.000 ljudi, te da nastoji da to učini za još 3.000, ukoliko nam bude pružena konkretna finansijska podrška EU.

To je više nego što su ponudile neke zemlje EU, rekao je on i dodao da je Srbija jedina zemlja koja nije članica EU koja je na makedonsko-grčku granicu uputila 20 pripadnika MUP-a i izrazila nameru da poveća ovaj broj.

Osim toga, na donatorskoj konferenciji za Siriju, održanoj u Londonu pre dva dana, Srbija je izdvojila 500.000 evra za pomoć sirijskoj deci putem UNICEF-a.

„Sve vreme krize bili smo i ostaćemo predvidljiv i kredibilan partner Evropske unije“, istakao je Dačić.

„Međutim, bez obzira na potrebu da budemo solidarni i na sve razumevanje i empatiju koje imamo prema onima koji su se uputili na put nade ka boljem životu, mi ne možemo dozvoliti da se teret prebaci na nas, odnosno da se Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar, parking za migrante“, naglasio je on.

Dačić je naglasio da je za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU i veoma opterećenu tranzitnu zemlju na balkanskoj ruti, od ključne važnosti da EU postigne jedinstven stav i usaglasi sveobuhvatno rešenje.

On je ocenio da je najbitnije da se sa implementacijom onoga što se dogovori otpočne odmah, jer se već na proleće može očekivati još veći priliv migranata, a Srbija je spremna da uzme učešća i prihvati svako održivo rešenje koje bi bilo zajednički dogovoreno i u interesu svih, uključujući i nas na Balkanu.

Iako nismo država članica EU, spremni smo da učestvujemo čak i u sistemu kvota i da prihvatimo jedan broj migranata, u meri i na način koji bude dogovoren sa EU, pod uslovom da su se opredelili da ostanu trajno u Srbiji, dodao je on.

Prema njegovim rečima, u 2015. godini, Srbija je registrovala, primila i zbrinula oko 600.000 migranata, što je skoro 26 puta više nego u celoj 2014. godini, a njihov broj će u ovoj godini, po svemu sudeći, biti i veći.

Poređenja radi, ove godine na teritoriju Srbije ušlo je oko 63.000 iregularnih migranata, a od svih tih ljudi, tek njih 600 podnelo je zahtev za azil u Srbiji, naveo je on.

Dačić smatra i da se u ovom momentu ne može predvideti koliko će ovaj trend trajati, ali da nije u pitanju trenutna kriza.

On je naglasio značaj uspostavljanja sistema ranog obaveštavanja o svakoj novoj meri koja se sprovodi u zemljama krajnje destinacije, kako bi sve zemlje na ruti bile unapred informisane o promeni režima na granicama i bile u mogućnosti da im se prilagode.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh