На донаторској конференцији у Лондону за Сирију и околне земље, Европска унија и земље чланице обећале су да ће становништву Сирије помоћи са три милијарде евра, а укупна обећана помоћ премашила је 10 милијарди долара, изјавио је британски премијер Дејвид Камерон, који је био један од домаћина. Од тога, за ову годину предвиђена је помоћ од шест милијарди, а остатак до 2020, преноси лондонски „Гардијан”. То ће значити храну и социјално збрињавање за милионе људи у Сирији и изван ње, нагласио је британски премијер.
Србија је спремна да прихвати свако решење избегличког проблема које буде договорено као заједнички план међународне заједнице, изјавио је премијер Александар Вучић, који је учествовао на конференцији. Он је, међутим, одбацио спекулације да ће Србија примати стотине хиљада избеглица и нагласио да се на конференцији није ни разговарало о квотама у оквиру којих би избеглице биле смештене по земљама, јер систем квота не постоји.
Да бисмо ми били у систему квота, он мора да буде прихваћен на нивоу ЕУ, али је то очигледно у овом тренутку немогуће, истакао је премијер.
– Вишеградска група неће да чује за то, многе друге земље неће да чују за то. Сад сви говоре о томе како ће да их враћају. Врло је компликована ситуација и само се надам да то неће измакнути контроли. Дакле, нема ту договора. Ја сам то говорио пред Ангелом Меркел још пре шест месеци. Ми смо у стању и ми ћемо да будемо део система квота, али нема ништа од система квота. Ми не можемо да примимо 100.000 и 200.000 избеглица, зато што то наша економија не може да издржи, не зато што нешто лоше мислимо о тим људима. Не можемо то да издржимо и нећемо да будемо паркинг за било кога другог, да би неко други заштитио своје националне интересе. Ми ћемо знати и умети да сачувамо своје државне и националне интересе – рекао је премијер.
Вучић је затражио помоћ за регион Балкана, како би била очувана стабилност по питању мигрантске кризе, с обзиром на то да се, како је рекао, сваки проблем који постоји у Сирији или на северу Африке рефлектује на регион Балкана.
– Не можемо себи дозволити да било какви спољни елементи на било који начин утичу на лошију ситуацију у нашој земљи у будућности. Ту нам је потребна велика помоћ и подршка западног и целог света да бисмо ту врсту стабилности и сигурности за нашу будућност могли да осигурамо – додао је Вучић.
Упркос томе што су ЕУ и њене чланице обећале да ће у овој години помоћи Сирији са више од три милијарде евра, како је навела на свом Твитеру портпаролка ЕК Маја Коцијанчич, Европа очигледно и даље нема право решење за мигрантску кризу. Посредно признање је и промењена реторика према мигрантима, јер се све чешће могу чути оцене да међу избеглицама из ратом захваћених подручја има огроман број економских миграната. Аустријски шеф дипломатије Себастијан Курц чак се заложио да земљама порекла миграната које не спречавају такве појаве буде ускраћена финансијска помоћ.
Проблем се, уместо свеобухватним политичко-економским мерама, настоји решити искључиво новцем, на шта је и Вучић указао да није могуће. Тако је немачка канцеларка Ангела Меркел навела да ће њена земља у периоду 2016–2018 издвојити 2,3 милијарде евра, а само ове године 1,1 милијарду, док ће Италија учествовати са 400 милиона долара у наредне три године. И Светска банка планира донације у висини од 20 милијарди долара у наредних пет година, а за ову годину Јапан најављује помоћ од 350 милиона долара, а УАЕ 137 милиона долара.
Вучић: Не можемо себи дозволити да било какви спољни елементи на било који начин утичу на лошију ситуацију у нашој земљи у будућности. Ту нам је потребна велика помоћ и подршка западног и целог света да бисмо ту врсту стабилности и сигурности за нашу будућност могли да осигурамо
САД предвиђају додатних 890 милиона долара за помоћ сиријским избеглицама и за миграцију становништва унутар и око Сирије, саопштио је амерички државни секретар Џон Кери. Од тога, 600 милиона биће директна хуманитарна помоћ у храни, води, склоништима и медицинској помоћи милионима људи у Сирији и региону, а преосталих 290 отићи ће директно за подршку образовању 300.000 младих Сиријаца у Јордану и Либану, појаснио је Кери.
Влада Србије донела је одлуку да издвоји 500.000 евра да се преко Уницефа додели за децу Сирије. Пре саме конференције Вучић је за Би-Би-Си рекао да је Србија спремна да буде део европског решења за питање избеглица, било да се ради о затварању граница или систему квота, али да Европа треба да каже које је то свеобухватно, заједничко решење.
– Учинићемо оно што буде европска одлука. Ако нам кажу да се границе затварају ми ћемо их затворити, чак и ако ја не мислим да је то најбоље решење. Али, ако нам кажу да то јесте најбоље решење и заједничко европско решење, ми ћемо тако учинити. Само нам је потребно да чујемо шта је то свеобухватно, заједничко европско решење – истакао је Александар Вучић.
На конференцији чији су домаћини били британски премијер Дејвид Камерон, немачка канцеларка Ангела Меркел, норвешка премијерка Ерна Сулберг, кувајтски емир шеик Сабах Ал Ахмед Ал Сабах и генерални секретар УН Бан Ки Мун, учествовали су представници више од 70 држава, невладиних организација. Према проценама УН, око шест милиона Сиријаца је интерно расељено у тој земљи, а око четири милиона је отишло у избеглиштво. Криза у Сирији траје скоро пет година, у сукобима је погинуло према проценама УН око 250.000 људи, а рањено 1,2 милиона. Хуманитарна помоћ је потребна за 13,5 милиона људи. Готово половина становништва је расељена.
Вучић: Директно осећамо последице блискоисточне кризе
Очекујемо од Брисела и европских земаља да се јасније определе према избеглицама, а Србија ће све спровести, рекао је Вучић обраћајући се учесницима конференције. „ Србија директно осећа последице блискоисточне кризе. Само прошле године преко њене територије прешло је 600.000 избеглица. У овом моменту 1.800 избеглица дневно улази у Србију”, навео је Вучић.
Меркелова поздравила напредак Србије
Александар Вучић разговарао је на маргинама конференције о Сирији са немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је поздравила напредак Србије на европском путу, као и озбиљност са којом наша земља спроводи економске мере. Они су разговарали о регионалним питањима, стабилности западног Балкана и о српској економији као значајном фактору за одржање стабилности региона, наводи се у саопштењу канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима. Вучић је захвалио на помоћи и подршци евроинтеграцијама Србије и истакао да очекује продубљење сарадње са Немачком у свим областима, нарочито у области економије.
Вучић је јуче у Лондону разговарао и са председником Европског савета Доналдом Туском, председником Европског парламента Мартином Шулцом и европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, затим са британским министром спољних послова Филипом Хамондом, као и низом других лидера, међу којима су премијери Естоније Таиви Ројвас, Чешке Бохуслав Соботка, Шведске Стефан Лоевен и Луксембурга Гзавије Бетел, Турске Ахмет Давутоглу, Бугарске Бојко Борисов, Грчке Алексис Ципрас и Словеније Миро Церар. Танјуг
Давутоглу оптужио Русију за ратне злочине
Они који помажу режиму сиријског председника Башара ал Асада чине ратне злочине, изјавио је у Лондону турски премијер Ахмет Давутоглу. „Основни узрок овог проблема представљају ратни злочини које је починио сиријски режим и ратни злочини које су починили припадници ИС”, изјавио је Давутоглу. „Они који помажу Асадовом режиму чине исте ратне злочине. Ово истичем посебно сада, јер је Алепо изложен снажним нападима руских авиона”, рекао је турски премијер. Давутоглу је позвао Сједињене Америчке Државе да заузму одлучнији став против Русије због њене интервенције у Сирији.
С друге стране, портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков саопштио је јуче да Русија има озбиљних разлога да сумња да Турска припрема војни упад у Сирију. „Руско Министарство одбране региструје све већи број знакова тајних припрема турских оружаних снага за активне акције на територији Сирије”, навео је Конашенков у саопштењу. Танјуг
Центри за регистрацију у Грчкој до 15. фебруара
Подизање центара за регистрацију избеглица на грчким острвима у Егејском мору биће довршено до 15. фебруара, преноси „Слободна Европа”. „Сва енергија и капацитети грчке војске тренутно су усмерени на подизање центара за избјеглице”, рекао је представник УНХЦР у Грчкој Филип Леклер.