Српској економији многи гледају у зубе. Разне међународне организације сваке године рангирају нашу земљу по разним критеријумима. Заједничко за сва та истраживања је да је наш резултат углавном неславан.
Економисти кажу да је од свих најрелевантнији показатељ бруто домаћи производ по паритету куповне моћи по становнику који показује реалну куповну моћ становништва у једној земљи. Србија се ту, на листи Светске економске банке и Међународног монетарног фонда налази на средини листе. Према методологији ММФ-а, просечан Србин на располагању годишње има 13.378 долара. Толико вреди наш доходак кад би српске цене биле као у Америци. Он вреди више, јер су цене у Србији ниже него у Америци и за један долар може много више робе да се купи у нашој земљи. Према методологији Светске банке, просечан Србин годишње на располагању има 13.400 долара.
Извештај који се обавезно нађе на столу сваког озбиљног инвеститора пре него што одлучи да инвестициону заставу забоде у Србију је онај о лакоћи пословања који сваке године објављује Светска банка. Оно што је добра вест за нас је да је Србија на последњем рангирању поправила своју позицију на листи за 32 места и са 91. доспела на 59 позицију. Једним делом то се догодило и због промене методологије. Међутим, оно што је за нас и даље поражавајуће је да су готово све земље региона боље рангиране од нас. Изузев Босне и Херцеговине и Албаније. Суседна Македонија заузима високо 12 место.
Према оцени економисте Љубомира Маџара сва ова рангирања говоре нешто о једној економији и ниједно није без значаја.
– Најрелевантнији је онај који мери БДП по паритету куповне моћи. Он нам говори колико имамо произведене вредности за све могуће потребе – каже Маџар и додаје да инвеститори, осим ранг-листа гледају неке макроекономске показатеље.
Најважнија је стопа инфлације која говори о степену нереда у једној привреди, али је важна и стопа раста БДП-а. Он је име и презиме у личној карти земље.
Маџар додаје да индекс беде који мери „Блумберг” може и да се ради на софистициранији начин како би резултати били релевантнији. Осим пуког сабирања инфлације, резултат се може умањити за стопу привредног раста и повећати за износ камата најчешће на потрошачке кредите.
– Добро је да се у то укључи и стопа раста јер она говори о томе какви су изгледи за будућност – каже Маџар.
Са друге стране, Бојан Ристић са Економског факултета, који редовно прати листу конкурентности коју објављује Светски економски форум каже да позиција Србије стагнира.
– Она мери колико је једна привреда конкурента па се испитаницима постављају разна питања од тога колико пара бисте оставили у Србији ако одлучите да тамо летујете, колико је развијена путна инфраструктура па до тога да ли и колико верујете политичарима. Сваки пут када рангирате више земаља према истим критеријумима постоји опасност да слика не буде најкомплетнија и најобјективнија – каже Ристић и додаје да је једна од мана оваквог рангирана то што је заснована на субјективном мишљењу испитаника.
На утиску анкетираних заснива се и листа Транспарентности о перцепцији корупције. Без обзира на то што ова влада борбу против корупције сматра својим приоритетом, резултат на листи се не поправља.
– Не мора да значи да ће се напори владе одмах пренети на локалу – каже Ристић.
Такође, иако није реч о класичној листи и рејтинг агенције рангирају Србију, па је тако недавно агенција за оцену кредитног рејтинга „Стандард енд Пурс” променила кредитни изглед Србије са негативног на стабилни, док је кредитни рејтинг задржан на нивоу ББ минус.
Како каже Ненад Гујаничић из Вајз брокера кредитни рејтинг неке земље је прилично значајна оцена. Дају је светски признате кредитне агенције из простог разлога што инвеститори у великој мери узимају у обзир ове судове. Осим „Стандарда енд Пурса”, важне су и оцене „Муда и Фича”.
Што се тиче рејтинга Србије, она има неинвестициони статус односно далеко је од најквалитетнијих оцена, али је и ван зоне шпекулативног инвестиционог амбијента, каже Гујаничић.
