Више од 60 ординација и клиника добило је сертификат Министарства здравља да може да се бави здравственим туризмом, који ова институција промовише на сајмовима и презентацијама широм света. Захваљујући томе очекује се да ће у наредном периоду велики број лекара и стоматолога моћи да угости пацијенте са свих страна света, који ће, уз лекарске интервенције, имати прилике да обиђу и Србију.

За сада су најтраженији стоматолози и пластични хирурзи, али се очекује да ће и друге гране медицине достићи популарност у иностраним државама. Странцима ће убудуће бити више презентоване и ортопедске операције и захвати на срцу, а циљ је да се, после Европе, освоји и Северна Америка. Процењује се да 203 милиона Европљана годишње иде на путовања мотивисана здравственим разлозима и да се на њима потроши 115 милијарди евра. Зашто онда да Србија не искористи своју шансу, ако већ у неким областима медицине има стручњаке који су тражени свуда у свету?

У Министарству здравља напомињу да су пред крај 2016. године упутили позив ординацијама које желе да се прикључе Пројекту развоја и промоције здравственог туризма у Србији. Након тога, током 2017. године обављене су контроле свих пријављених ординација, а у јуну су им уручени сертификати о учешћу у пројекту. Тако да сада странце, под окриљем Министарства здравља, лече наши стручњаци у више од 60 ординација на подручју целе Србије: у Новом Саду, Београду, Нишу, Чачку, Ваљеву, Смедереву…

– Очекујемо да ће у наредном периоду доћи велики број странаца, највише из нордијских држава, баш због здравственог туризма. У августу нас очекује долазак 50 новинара из скандинавских земаља који ће извештавати о здравственим капацитетима и потенцијалима за лечење у Србији – истичу у ресорном министарству.

Проф. др Витомир Констатиновић, председник Стоматолошке коморе Србије, наглашава за „Политику” да још немају прецизне податке о томе колико се тачно страних држављана лечи код нас, али да је сигурно да они не долазе само за време лета, већ су стоматолошке ординације пуне током читаве године.

– Код нас долазе јер су цене повољније него у иностранству, али и зато јер ми можемо да им пружимо висок ниво услуге као што постоји у њиховој земљи. Имамо добре материјале и радимо квалитетно. То што ће долазити преко Министарства здравља, њима даје додатну гаранцију. Када странци дођу у Србију код стоматолога, они углавном хоће да обаве све интервенције одједном, што доноси и више новца ординацији – додаје др Констатиновић.

А кад је реч о лекарима, др Милан Динић, директор Лекарске коморе Србије, сматра да ће најтраженији бити хирурзи.

– Чим имате комерцијалне пацијенте, ви обезбеђујете додатни приход и ординацијама и лекарима. Важно је да се Србија појављује на мапи здравственог туризма и да учествује у здравственој заштити Европљана – сматра др Динић.

Процењује се да наша земља може да привуче око 100.000 здравствених клијената, јер су код нас услуге и до 15 пута јефтиније у односу на западне државе. Трошкови који укључују третман, медицинску негу после операције, пут и смештај, коштају странце колико и трећина неке операције у западној Европи. Двоструко су јефтиније естетске операције, а најчешће се траже операције носа, капака, груди, „усисавање” сала и затезање стомака. А о стоматологији да и не говоримо. Код нас постављање зубног импланта стаје око 700 евра, а у иностранству између 2.000 и 6.000 евра. Цена једне металокерамичке крунице на овим просторима износи око 100 евра, док је у земљама ЕУ и у САД од 600 до 1.000 евра. Странци углавном не долазе да би пломбирали један зуб, већ да среде целу вилицу, јер им је боље да плате 1.200 евра интервенције на зубима, него да за исту услугу у својој земљи дају 11.000 евра. Зато им се исплати да плате хотел, авионску карту, храну, обилазак знаменитости и целокупне услуге српских стоматолога, а све могу да заврше за седам дана, ако није реч о компликованим случајевима. Тренутно су најтраженији протетски радови и постављање импланта.

Подсећамо да је стратегијом развоја туризма до 2025. године Србија маркирала здравствени туризам као један од производа од посебног значаја за развој туристичке привреде. У свету се бележи око дванаест милиона прекограничних пацијената који у просеку троше 3.800 до 6.000 долара по посети медицинару и земљи.