У Србији су села пуста, градови све празнији, а бебе и мајке су постале највећи државни дефицит. Деценијама више људи умире него што се рађа, а сваке године у Србији нестане град величине Јагодине, показују подаци Републичког завода за статистику. Сваке године Србија губи по 37000 становника.
По стопи наталитета Србија је на последњем месту у Европи. Од 168 општина у Србији, у чак 160 се бележи негативан природни прираштај.
Просечан грађанин Србије има 43 године, а свака друга породица има једно дете. Србија би ускоро могла да постане земља пензионера. Република Србија има Стратегију за пораст наталитета од 2008. године. Упркос томе, наставком садашњих трендова до 2050. године у Србији ће бити око пет милиона становника.
Према подацима и проценама Уједињених нација, Србија ће до 2050. године изгубити око 17 одсто популације. Локалне самоуправе, градови и општине се последњих година све више укључују у битку за бебе. У прошлој години у Србији је рођено 30.000 беба мање него што је потребно за просту репродуктивну замену становништва.
Према анализи стручњака, граница одрживости нације је 2,1 дете по пару. Србија је далеко од границе одрживости нације. У Србији један пар у просеку има 1,5 деце, док је светски просек око 2,5 деце по жени. Демографи тврде да ћемо ако доспемо до стопе рађања од 1,3 детета нестати као нација.
Неплодност је глобални проблем, али у Србији је посебно изражен. Око 400.000 парова у Србији има проблем да добије дете и то независно од старосне групе. Некада је сваки десети пар имао проблем са стерилитетом, а сада, у просеку, сваки пети пар нема децу. Држава од 2006. финансира два покушаја вантелесне оплодње, а од недавно и трећи.
Генетичар Миодраг Стојковић и гинеколог др Александра Тубић истичу да је изузетно важно да парови који имају проблем са добијањем потомства што пре затраже помоћ стручњака. Што пре се брачни парови суоче са проблемом и крену да га решавају, веће су шансе да добију дете. Демографи упозоравају да смо драгоцено време већ изгубили, и да чак и ако свако уради све што може и обећа, Србија ће до 2060. године остати без милион становника.
Годишње се у Србији изведе око 200.000 абортуса. Тако је од Другог светског рата до данас „убијено” више од десет милиона људи.
Статистика показује да Срби нестају као народ у чак 80 одсто простора који насељавају. Да би природни прираштај постао позитиван, према стручним анализама, свака породица у Србији требало би да има најмање четворо деце. За последњих десет година угашено је чак 1.060 српских насеља. Просечно годишње, нема новорођене деце у чак 150 српских насеља. Број деце по брачном пару смањен је са 4,1 на 0,87 што значи да је просек мањи од једног детета по брачном пару. Србијом, према статистичким подацима, још од седамдесетих година прошлог века, господари „бела куга“.
Истраживање је показало да је наталитет у нашој земљи најпре почео да опада у источној Србији, у Тимочкој крајини и Пожаревачком округу. Највећа негативна стопа пада природног прираштаја у Србији од -15,9 промила забележена је у општинама Kњажевац, Ражањ и Сврљиг.
У овом црном билансу прате их општине Бабушница, Блаце, Црна Трава, Димитровград, Гаџин Хан, где је стопа -10.
Овако велика стопа пада, у року од само 50 година преполовљује становништво, кажу демографи. Општина Kњажевац има најмању стопу наталитета, а највећу морталитета у Тимочкој крајини, па и у Србији. Такав поремећај довео је до смањена броја становништва и ексцесивног демографског старења.
Kњажевац у Тимочком региону има најстарије становништво, четвртина становника старија је од 60 година. У сеоским насељима још гора је слика и прилика. Овакав пад радно способног становништва може да изазове поремећаје, не само демографске, већ и социјалне и економске природе. На смањење броја становништва у општини Kњажевац, утицала су нагла обољења старијих људи, миграција са села, одлазак на рад у иностранство, проблеми запошљавања, решавање стамбеног питања. Општина Књажевац спада у емиграциона и депопулациона подручја.
Позитиван демографски тренд трајао је до краја педесетих година прошлог века, после чега долази до смањења броја становника и погоршања свих виталних демографских карактеристика. По последњем попису из 2011. Kњажевац је имао 30.902 житеља и индекс старења 2,17 одсто што значи да на 100 младих до 19 година долази 217 особа старих од 60 година. Сви до сада спроведени пописи указивали су на то да се број становника у овој општини константно смањивао од 1953. године, а последњи из 2011. године показао је да се број житеља за поседњих 70 година преполовио. На то су утицали бројни фактори, пре свега низак наталитет и традиционално планирање једног детета у породици, али и миграција становништва.
Негативан природни прираштај је карактеристичан за читаву Источну Србију, али је данас у општини Kњажевац, најнижи – 15,9 промила.
Поједина планинска села потпуно су опустела. По попису из 1931. године општина Kњажевац је имала 62.637 становника. По попису из 1948. у читавој општини било је 61.560 становника, да би 1971. године општина имала 52.012 становника. Укупан број становника се и надаље сваке године константно смањивао, тако да је попис из 1981. године показао да у општини Kњажевац живи 48.789 становника. По попису 2002. године у читавој општини је било 38.044 становника. По последњем попису у 2011. години у књажевачкој општини живи 30.902 ставновника. Села је укупно сада 84 – по предходном попису, било је 86). Просечна старост житеља ове општине била је 48,6 године. Према попису становништва из 2011. године за 7142 мање људи него 2002 године.
Општина Kњажевац је 1999. године основала фондацију за повећање наталитета у општини. Села остају без становника и изумиру. По попису из 2002 године Репушница је била без становника, а 2011. по попису Татрашница је имала 4 становника, Дрвник 7, Папратна 13, Дејановац 15, Алдинац и Равно Бучје по 16, Горња Соколовица 19. Број домаћинстава према резултатима пописа из 2011. године је 11.539, што значи да у њима живи просечно мање од 3 члана (2,7).
Број деце у општини Књажевац је 1,14 по пару, чиме није осигурана ни проста репродукција становништва.
Додатно забрињава чињеница да се годишње изврши велики број насилних прекида трудноћа. Многе жене, након компликација после абортуса, трајно губе репродуктивну способност.
Домаћинства са малим бројем чланова (до три члана) су у сталном порасту и она су углавном, са неповољном старосном структуром. Међу њима велики проценат заузимају самачка домаћинства и углавном их чине припадници мушког пола. Уз то и савремена миграциона кретања млађег становништва према граду, додатно смањују број становника на сеоском подручју. Зато је неопходно стимулисати активности које подстичу пронаталитетну политику, репродуктивно здравље, афирмишу борбу против стерилитета и вантелесну оплодњу.
Проблем наталитета, компликује и све већи број брачних парова који има тешкоће са стерилитетом, односно проблем да природним путем добију потомство. Млади не схватају колико је правовремено планирање породице кључно за добијање деце и евентуалну борбу против стерилитета.
Љ.П.
ФОТО: М.П.
(Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Књажевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)
