Gradovi

Srbija posle zatvaranja balkanske rute

BEOGRAD – Srbija će se i posle zatvaranja balkanske rute prema migranima koji su zatečeni na teritoriji naše zemlje ponašati odgovorno i u skladu sa međunarodnim javnim i humanim pravom, ali će u svemu ostalom štiti svoje nacionalne interese, poruka je zvaničnog Beograda.

Premijer Aleksandar Vučić je prilikom današnje posete Kovačici ponovio da Srbija neće biti „parking“ ili „sabirni centar“ za izbeglice, i da će se „prema minimalnom broju izbeglica“ koje su ostale u Srbiji posle zatvaranja balkanske rute ponašati humano i u skladu sa zakonom.

Komentarišicuhi zatvaranje balkanske rute, premijer je kazao da se Srbija ponaša u skladu sa onim što na terenu rade Nemačka, Austrija, Slovenija, Hrvatska i da će se tako ponašati i ubuduće.

„Mi ćemo se prema minimalnom broju izbeglica na našoj teritoriji ponašati u skladu sa međunarodnom javnim i humanitarnim pravom, naravno pokazujući svoje ljudsko i humano lice“, rekao je Vučić.

Država će, napomenuo je, nastavitii da se ponaša odgovorno i šititi ljudska prava izbeglih, ali i sopstvene nacionalne interese.

Ministar rada Aleksandar Vulin je rekao da je naša granica od ponoći funkcioniše prema pravilima koja primenjuju ostale zemlje na migrantskoj ruti, što znači da naša granica prema Makedoniji i Bugarskoj funkcioniše u skladu sa pravilima, koje su ustanovile Slovenija i Hrvatska.

„Kako se ponašaju Slovenija i Hrvatska, tako ćemo se ponašati i mi. Od sinoć u ponoć, naša vlada počela je da primenjuje odluke koje su primenile druge zemlje na ruti, što znači da naša granica funkioniše što se migranata tiče, prema Makedoniji i Bugarskoj u skladu sa pravilima koje su ustanovile Hrvatska i Slovenija“, naveo je Vulin u izjavi novinarima.

Vulin je rekao da je situacija u Idomeniju u Grčkoj i na grčko-makedonskoj granici trenutno veoma zabrinjavajuća, zbog velikog broja migranata i dodao da se nada da će Evropa zauzeti jedinstven stav i da će se nakon razgovora sa Turskom naći jedinstveno rešenje.

Šef Predstavništva UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder izjavio je za Tanjug da je u Srbiji, nakon zatvaranja balkanske rute ostalo između 1.500 i 2.000 izbeglica.

Njima je, kazao je, u ovom trenutku najpotrebnijea informacija o tome koji su legalni načini da reše svoj status, kao i pristup pravnoj zašiti.

Kako je naveo, jedna od varijanti je da dobiju izbeglički status u Srbiji, zatim da se, ukoliko je to moguće, odluče na dobrovoljni povratak u zemlju iz koje su izbegli ili da im se omogući program spajanja porodica koje su se razdvojile na putu.

Šoder je istakao da je to dug proces i poduvkao da će UNHCR pomoći Srbji da nastavi da tretira izbeglice na human način i u skladu sa nacionalnim zakonima i međunarodnim obavezama.

„UNHCR pomaže Srbiji da uradi procenu od slučaja do slučaja“, rekao je Šoder koji kaže da će nakon zatvaranja balkanske rute, sve više izbeglica tražiti druge – iregularne rute, pomoć krijumčara i drugih kriminalaca.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović rekao je za Tanjug da se, s početkom primene šengenskih pravila, siituacija sa migrantima vraća na scenario koji je postojao pre masovnog talasa izbeglica 2015, ali upozorava da je rizično imati Tursku kao jedinog činioca jer ona ne poštuje prava ni prema svojim građanima.

Kako je objasnio države na balkanskoj ruti više neće pomagati izbeglicama i prevoziti ih preko svoje teritorije. Granice će, kaže, moći da prelaze samo izbeglice sa pasošom i sa vizom za ulazak u tu zemlju.

„Zato treba imati u vidu da izbeglice ne podležu ovakvim restrikcijama i po međunarodnim propisima i po evrpskom zakonodavstvu što znači – ukoliko vam je život ugožen i pređete granicu ilegalno, zatražite azil, vi ste oslobođeni prekršajne i bilo koje druge odgovornosti za ilegalan ulazak“, precizan je Đurović.

Prema njegovim rečima, izbeglice će i dalje uz pomoć krijumčara prelaziti granice ali nećemo imati scenarija egzodusa.

Na pitanje da li može da se očekuje talas nezadovoljstva i kako to sprečiti, Đurović upozorava da je neophodna što skorija primena sporazuma Turske sa Evropskom Unijom jer se broj migranata u Grčkoj povećava a u trenutnoj situaciji oni su jednostavno gurnuti u ruke krijumčara.

Upozorava, međutim, da je vrlo rizično imati Tursku kao jedinog činioca i dodaje da je najveći problem poštovanje ljudskih prava s bzirom na to da Turska ima niz problema u poštovanju ljudskih prava prema svojim građanima.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh