• Društvo

    Србија уложила 825 милиона динара у развој задругарства 2018. године

    Задругарство у Србији је и развијано крајем 19. века, првенствено у области пољопривреде, када је просечан број деце био троје или четворо по једном брачном пару, и када су такозване проширене породице, са вишегенерацијским чланством, имале мотивацију и предиспозиције да се одлучују за рађање више деце.

    Са развојем модерног задругарства у сеоским срединама у Србији били би створени услови да родитељи почну да размишљају и о породицама са троје и више деце.

    Kао главне разлоге за мање рађање деце, родитељи наводе финансијску несигурност, али и недовољан број различитих погодности и услуга подршке породицама са децом, посебно у селима, издвајајући, пре свега, (не)доступност вртића, образовних институција, дечијих лекара, већег броја садржаја из области забаве, културе и спорта.

    Нажалост, више од половине деце у Србији узраста од три до пет година није уписано у вртиће, а у сталном је порасту број самохраних родитеља и једнородитељских породица.

    Свака друга породица у Србији има само једно дете, двоје тек око 40 одсто, троје само .око седам процената.

    Са оваквом статистиком Србија је нација без перспективе.

    Нажалост, статистички параметри на југу Србије су још лошији, поготово у неразвијеним општинама попут Беле Паланке или Бабушнице.

    Један од начина за развој неразвијених Општина или села су улагања у задруге.

    За улагање у задругарство из буџета Републике Србије 2018. године издвојено је 825 милиона динара, а за 2019. годину планирано је додатних 580 милиона.

    Општине на југу Србије много могу да науче из позитивних примера из Војводине где се знатно успешније развија задругарство.

    Бројни су купци великих трговинских ланаца свежег, исецканог поврћа са ознаком ЗЗ Стари Банат.

    Министар без портфеља задужен за регионални развој Милан Кркобабић   је са својим сарадницима посетио  задругу која је добила 6,6 милиона динара из Буџета Републике Србије, као подстицај за свој рад.

    „Ово је пример да једно село захваљујући задрузи има свој погон у коме двадесетак породица може да нађе своју егзистенцију. Производ које пољопривредници произведу адекватно третиран и упакован овако се лако и директно стиже до купаца. Зато су нам и нужне задруге и веома ме радује што је од почетка овог пројекта Владе Србије до данас чак 633 села добило задругу “ каже Милан Кркобабић.

    Проф. др Жарко Илин истиче да је ово сјајан пример, модел у првој фази по узору на европске где један погон окупља произвођаче из више села и има у перспективи интензивирање производње.

    „Оваквим погонима који олакшавају доступност повртарских производа становништву, утиче се директно на квалитет исхране људи јер основу здраве исхране чини пре свега поврће и воће, а после житарице и остале намирнице. Овакви задружни погони треба да буду окосница и срж малих места, а Србија је озбиљан произвођач поврћа са све већом перспективом у Европи и свету“

    ЗЗ „Стари Банат“ је основана 2017. године, а из државног  Програма за развој задругарства добила је 6,6 милиона динара за машине за обраду и резање поврћа, вакум машину и уређај за прање, резање и сушење поврћа.

    Своје производе задруга пласира великим трговинским ланцима у Србији.

    Александар Јовановић, директор ове задруге у Опову, истакао је колико је ова опрема допринела да задруга крене у корак са савременим потребама друштва и додао да је задруга у пројекат уложила и 100.000 евра сопствених средстава.

    фото:  Љ.К.

    Н.П.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Бела Паланка. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com