Мапа објављена на једном европском сајту, да привуче љубитеље генетике и проучавања порекла, послужила је становницима Балкана за нове расправе ко је посрбљен а ко покатоличен и да ли су нам по саставу ДНК ближи Турци или Руси.

Подаци су објављени на сајту „Еупедије”, која се представља као европска „Википедија” и тежи да олакша посетиоцима упознавање са историјом, лингвистиком и генетиком Старог континента. Јасно је назначено да податке не треба узимати као чврсте доказе, већ како је често случај у науци, као модел направљен на основу тренутних сазнања и разумевања аутора. Тамо где генетика није дала непобитне одговоре, понуђена је најлогичнија хипотеза на основу археолошких, историјских и лингвистичких доказа.

Као извор података наведена су генетска истраживања на научним институтима широм света, међу њима и једно обављено у Београду на 104 припадника српске нације 2012. године.

Истраживања су базирана на проучавању хаплогрупа у хуманој генетици. То су групе које имају заједничко порекло и могу да буду један од начина на који може да се посматра генетски састав неке популације. У овом случају анализиране су оне које се базирају на ДНК ипсилон хромозома, који се преноси с очева на синове.

Из табеле произлази да у генетском саставу Срба има највише словенских гена (33 одсто јужнословенских и 16 одсто руских), затим грчко-балканских, блискоисточних (18 одсто), 8,5 одсто германско-нордијских и исто толико типа који се описује као грчко-романски, анадолијски, месопотамски. У мањој мери су заступљени египатски, кавкаски, хунски и урало-фински.

Хрватски портал пренео је податке у тексту „Национализми су мит: нема великих генетских разлика на Балкану”. Новинар је закључио да се из ове перспективе Бошњаци, Словенци, Срби и Хрвати не разликују много. Међутим, читаоци су му замерили да није добро протумачио бројеве и да је једва дочекао да опет пропагира југословенство.

Према подацима из табеле „Еупедије”, закључак је да Хрвати имају укупно више словенских гена него Срби, (61 према 49 одсто), мање грчко-балканских и анадолијских и више келтских, баскијских и саксонских. И код Словенаца су више него код нас заступљени руски и јужнословенски гени (укупно 58 одсто) и имају више келтско-баскијског „материјала”, а мање грчко-романског и блискоистичног.

По овој рачуници, највише словенских хаплогрупа имају Бошњаци, укупно чак 72 одсто, а босански Срби тек 44,5 одсто. Код прекодринских Срба, који су као и Бошњаци и босански Хрвати анализирани на мањем узорку од 100 особа, више од петине гена су грчко-балкански, уз 8,5 одсто анадолијских.

Хрватски „Индекс” издваја и следеће занимљивости: Финска одудара од других нордијских земаља; Британско острво има више заједничког са становницима Француске, Шпаније и Португалије него са становницима скандинавских земаља; Финска дели слично порекло са балтичким земљама, али њене ДНК групе су доста различите од група осталих нордијских земаља; упркос томе што обе земље спадају у немачко говорно подручје – Аустрија и Немачка имају веома различите ДНК групе. С друге стране, Аустрија и Мађарска изгледају врло слично у вези са тим.

Писци коментара на сајту наставили су да међусобно пребројавају крвна зрнца на Балкану и тумаче резултате. Један је написао да му се чини да је наука потврдила став Срба да су и Хрвати и Словенци и Бошњаци само „одметнута племена Срба”, али су га остали ућуткали као „српског бота”. За многе коментаторе на хрватском порталу мапа је доказ да су Срби генетски већином Турци, што тумаче као последицу 500 година турске љубави према Србији.

Исток Павловић, стручњак за интернет и колумниста нашег листа, извукао је другачије закључке:

„Чувени мит: ми смо сви црни, да нам је то од 500 година под Турцима, заправо нема везе са животом. Српски и турски гени су веома различити”, написао је Павловић на свом фејсбук профилу.

Он је упоредио податке и дошао до закључка да су Срби генетски најподударнији са Македонцима (96 одсто), Грцима (66 одсто), Мађарима (65 одсто) Украјинцима (62 одсто) и Румунима (61 одсто).

Све ове податке можда ипак треба узети са резервом, јер се на табели налази и Косово, са генетским саставом становништва који се потпуно разликује и од албанског и од српског.