Данас су људи усамљенији и отуђенији него икад пре. Млади све касније ступају у брак. За последње три деценије порастао је и број разведених и удоваца. Резултати последњег пописа становништва указују да је готово пола житеља Србије неудато и неожењено. Чак је и у агенцијама за брачно посредовање драстично мање чланова него раније.

О одлуци да се партнер потражи преко агенција говори психолог Нада Јовичић, која више од две деценије са колегиницом социологом Љиљаном Лепшановић Живановић, води најстарије удружење за брачно посредовање у Србији, основано још 1982. године.

Шта људе „преломи” да се за помоћ обрате агенцији за посредовање при упознавању?

Сваком може да се деси да остане сам, без обзира на пол, године, изглед, школску спрему… Самоћа није ни мана, ни срамота, ни кривица, ни грех, ни лични пораз и не треба се због тога стидети и осећати лоше. Због тога свуда у свету постоје агенције за дружење и брачно посредовање. Нормално је да онај ко у једном периоду свога живота нема могућности да некога упозна, помоћ потражи и на тај начин. Јапан, као најјача индустријска земља, има дугу традицију у овој делатности: таква удружења оснивају у оквиру фабрика. Иако и код нас постоји потреба за посредовањем такве врсте, људи прво исцрпе све могућности савремене компјутерске технологије за склапање познанстава, као што су „ес-ем-ес лав”, „Фејсбук” и друге интернет комуникације на којима има и много оних који се лажно представљају. После лоших искустава и разочарења, људи се за помоћ обрате и некој брачној агенцији.

2. Да ли је у Србији срамота јавити се агенцији?

Наши људи се тешко обраћају за помоћ и психолозима, а камоли да иду у брачну агенцију. Многи се на такав корак одлучују бојажљиво и стидећи се. Иако многи остваре успешне везе, а дешавају се и свадбе, већина крије како су се упознали. Зато је ово једини посао који, кад урадиш успешно, не смеш да се хвалиш. Дешавало се да на шеталишту сретнемо пар ком смо ми помогле да се упозна и зближи, а они окрећу главу и праве се да нас не познају.

4. Ко се одлучује на овакав начин тражења партнера?

Све је више оних који због презаузетости послом и трке за каријером раде од јутра до сутра и не стижу да се позабаве својим емотивним животом. Крећу се у затвореном кругу и немају прилике да упознају нове људе. Отуда помоћ у проналажењу партнера најчешће траже особе између 35 и 50 година, али има и млађих, а и знатно старијих. Тренутно, најмлађи клијент има 26, а најстарији 78 година. Највише их је из Београда, затим из Новог Сада и унутрашњости Србије, а мањи број је из иностранства. Подједнак је број мушкараца и жена, а потичу из различитог социјалног миљеа, материјалног стања, интелектуалног нивоа…

Они који скупе храброст и учлане се у агенцију за брачно посредовање пола посла су завршили. Пре свега, признали су себи да не желе да буду сами и направили корак ка промени.

5. После колико сусрета препознају своју сродну душу?

Поједини се већ на првом сусрету препознају. Међутим, због превеликих, медијски наметнутих очекивања како треба да изгледамо, како да се хранимо, па и какав треба да је човек нашег живота, све више њих долази са идеализованом сликом особе коју жели да упозна. Већ након разговора од пет минута закључе да нека особа није за њих. Питамо се како су тако брзо успели то да процене? Свако има право да буде збуњен на првом сусрету, јер то, ипак, није природан начин упознавања. Има и оних који не прихватају никога, па су им и шансе никакве. Улога оваквих агенција је само да људима омогуће да се сретну, а на њима је да развијају тај однос, ако желе.

6. Шта помаже лакшем зближавању?

Познанства се могу остварити преко упитника и путем дружења на једнодневним излетима или забавама у неком ресторану, па чак и на летовањима које смо својевремено редовно организовали, јер су то ситуације када се људи опусте и лакше ступају у контакт. Међутим, времена су се променила и те лепе прилике за упознавање већ три-четири године не организујемо.

7. Шта је неопходно да би неко постао члан удружења?

Сваки нови члан, пре свега, треба јасно и искрено да попуни упитник са својим подацима и очекивањима у вези са партнером и да приложи две фотографије. Ово није ни флерт, ни бесконачно дописивање које не пружа могућност провере података као што се дешава на интернету. Нема лажних профила. Нико, рецимо, не може да остави слику себе од пре 20 година. Својим потписом чланови гарантују тачност података, који су строго чувани. На основу упитника саветник са њим обави и конкретан разговор, а након неколико дана позива га да погледа први предлог који одговара његовим захтевима. До размене телефона и сусрета долази тек након сагласности обеју страна.

8. Колико оваквих агенција постоји у Србији?

У већим градовима, у Београду, Новом Саду, Нишу, преко ноћи се отварају и затварају разноразне агенције овог типа. Није лако утврдити ко је поуздан, а ко није. Многи крећу са претпоставком о брзом богаћењу, а онда се затворе за пола године. Дешава се да агенције за некретнине, путовања или запошљавање својим услугама придодају и брачно посредовање. Поједине запошљавају необучене људе, немају стручно особље, а многима су службене просторије у дневној соби. Иза неких агенција и сајтова за упознавање неретко се крију преваранти који наплаћују чланарину.

9. Коме усамљеност најтеже пада?

Много је незапослених самих девојака до 40 година, којима откуцава биолошки часовник. За њих је учлањење у агенцију бесплатно. Усамљеност тешко пада и средовечним, а нарочито пензионерима.

10. Шта од партнера очекују жене, а шта мушкарци?

Већина мушкараца наводи да је пожељно да жена буде згодна, искрена, верна, скромна, весела, ведра, стрпљива, расположена и шармантна и да је од пет до десет година млађа од њих, док су лаж, алкохолизам, аљкавост, дволичност, свадљивост, гојазност, себичност и доминантно понашање особине које не би толерисали.

Жене сматрају да идеалан мушкарац пре свега треба да има одговарајућу висину, да буде искрен, весео, духовит, стабилна личност јаке воље, самопоуздан, толерантан, поштен, моралан, културан. Алкохоличари, лажови, неуредни, егоисте, ленштине, љубоморни, шкртице, ситничари, некултурни и препотентни мушкарци су неприхватљиви.

Жене предност дају дипломи и титули

– Док на западу сви више гледају колико ко зарађује него коју школу је завршио, код нас је став према питању образовања мало другачији. Већина мушкараца питање интелектуалног нивоа код жена сматра битнијим од формалне школске спреме, зато што, према њиховом мишљењу, школа није мерило успешности. Жене, ипак, предност дају дипломи над интелектом, а појединима је посебно стало до нечије титуле, јер на тај начин и себи подижу рејтинг – примећује Љиљана Лепшановић Живановић.

Већина очекује да сретне особу која има решено стамбено питање, да је, по могућству, исте вере и нације. Многи би више волели да је потенцијални партнер без деце или да су му деца одрасла, самостална или да живе код другог родитеља. Све већи број тражи непушаче.

За шест познанстава – 8.000 динара

Цене у агенцијама за брачно посредовање су разнолике. У неким је приступна чланарина 8.000 динара и важи највише за шест остварених познанстава. У појединим је чланарина између 10.000 и 20.000 динара, зависно од тога да ли особа жели и да бира и да буде бирана, док је само 5.000 динара цена ако сте на располагању онима који бирају. Код неких је учлањење 3.000 динара, али сваки наредни контакт плаћа се 3.000 динара. Има агенција које нуде бесплатно учлањење за жене, али оне често немају право да бирају, а број телефона може постати лако доступан свима.

На свадби четири пута

– Током 37 година чак више од 7.000 је посредством наше агенције нашло одговарајућу особу за озбиљну везу или брак, а моја колегиница и ја смо током дугогодишњег стажа само четири пута имале прилику да присуствујемо свадбеном весељу. Први пут на веридби и венчању које су дотични Зоран и Зорица организовали у удружењу. Други пут у београдском ресторану на венчању једног господина из Србије који дуго живи у Канади и који је по сваку цену желео да се ожени нашом девојком, а ми смо „кумовале” том познанству. Трећи пут биле смо почасни гости на правој класичној свадби коју су младенци организовали у једном градићу у унутрашњости, а четврти пут присуствовале смо црквеном венчању средовечног пара – присећа се Љиљана Лепшановић Живановић.