Преносећи патријархов говор из Пакраца, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих само зато што су Срби православци – хрватски извештачи, међутим, потенцирају да је патријарх Иринеј „поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’” злогласног логораДелегација Синода у Пакрацу
Последња седница Светог архијерејског Синода Српске православне цркве завредила је нарочиту пажњу јавности, а што се ретко догађа будно су је пратили и медији у Хрватској, као и они у Србији. „Црквена влада” први пут се састала у Јасеновцу, у манастиру светог Јована Крститеља. И то би већ било довољно да побуди интересовање јавности за седницу, на којој се, по правилу, расправља о текућим питањима цркве. Међутим, било је и „шлага на торти”: члановима Синода и владикама СПЦ у Пакрацу се касније истог дана придружио министар културе Златко Хасанбеговић, који се, протеклих недеља, у хрватским медијима брани од напада због проусташких ставова које му поједини кругови у Хрватској приписују. Министар под таквим оптужбама у посети православној цркви и владичанском двору у Пакрацу постао је медијска атракција, иако је дан пре његове посете, владика славонски Јован (Ћулибрк) хрватским медијима дао објашњење да министар културе долази да обиђе радове на обнови цркве и двора, будући да министарство на чијем је челу финансира те радове. Ипак, министар Хасанбеговић добио је огромну пажњу медија, и да није било саопштења Епархије славонске вероватно не бисмо ни сазнали да су у Пакрацу били и многобројни други државни званичници и представници локалних самоуправа из Хрватске, Србије и Републике Српске, представници дипломатског кора… За разлику од председничиног, изасланик Римокатоличке цркве у Хрватској, који је, такође, био у Пакрацу, готово да се нигде и не помиње.
Извештаји хрватских и српских медија из Јасеновца и Пакраца разликовали су се у кључним тачкама, што је потврда да није био у питању протоколарни догађај.
Нити је било речи о темама које се тичу само цркве, иако су, по агенди, сва дешавања била црквена: седница Синода и Одбора за Јасеновац у манастиру Светог Јована Крститеља, парастос и полагање у крипте посмртних остатака четворице славонских епископа у Пакрацу, обилазак радова на обнови цркве и владичанског двора у овом граду. Преносећи патријархов говор из Пакраца, на пример, српски медији наводе да је поглавар СПЦ говорио о стотинама и стотинама мученика страдалих на тим просторима само зато што су Срби православци. Извештачи „Јутарњег листа”, међутим, примећују да је патријарх Иринеј „поновио одбачену синтагму о ’стотинама хиљада жртава’ у логору Јасеновац”. Различито су пренете и речи министра Хасанбеговића изговорене у Пакрацу. Новинари српских медија наводе да је хрватски министар културе говорио о потреби обнове православне баштине, док њихове хрватске колеге преносе да је Хасанбеговић причао о „нашој сакралној баштини”.
Одлуком да први пут седницу Синода одржи у Јасеновцу, СПЦ је назначила да посебан акценат жели да стави на место које је постало симбол српских страдања у Другом светском рату. Чак деветорица епископа, на челу са патријархом српским Иринејом посетили су у уторак манастир у Јасеновцу, а у званичном саопштењу Епархије славонске, која им је била домаћин, оцењено је да је ово био велики историјски догађај за епархију. У Јасеновцу је, осим седнице Синода, одржана и седница Одбора за Јасеновац, којој председава епископ славонски Јован. Како „Политика” незванично сазнаје разговарало се о обележавању 75 годишњице страдања српске цркве и народа у Другом светском рату. Такође, Одбору за Јасеновац проширена је надлежност, па ће се он убудуће бавити и свим осталим стратиштима на територији бивше Југославије. Идеја је да сва та места буду христијанизована, односно обележена крстом или капелом како би се сачувала од заборава, али постала и место молитве. О проширењу надлежности црквеног Одбора за Јасеновац, такође су известили и хрватски медији, појашњавајући да ће се он, између осталог, бавити и злочинима нациста за време Недићеве Србије у Сајмишту. Наравно, није напоменуто да се у време Недићеве Србије логор Сајмиште налазио на територији тадашње НДХ.
Епархија славонска недавно је проширила имање око манастира Светог Јована Крститеља у Јасеновцу куповином суседног плаца. Само шест дана пре него што је ову светињу посетио врх СПЦ, полиција је привела двојицу младих људи, Бањалучана, који су помагали у постављању ограде око нове манастирске куће. Како је тада саопштила Епархија славонска, упркос објашњењима да је реч о манастирским гостима, њих двојица су пред судом у Новској окривљени за рад на црно, кажњени новчано са око хиљаду евра и депортовани из Хрватске са забраном уласка у земљу у наредна три месеца. „Упркос неверици и чуђењу због оваквог поступка према двојици младих људи, верника а не криминалаца, који из љубави према својој цркви и овој светињи долазе да помогну, нико не жели да верује да је то политичка одлука и намера државних власти Хрватске да се овако грубо иде на вернике и волонтере Православне цркве”, закључује се у саопштењу Епархије славонске.
