BG

Шта је то „интернет“?

 

Уколико читаоца овог текста питамо где је прочитао исти, добићемо јасан одговор – на интернету.

Шта је, у ствари, интернет? Зашто, када гледамо у рачунар и пратимо најразличитије садржаје из целог света, кажемо да смо на интернету?

Интернет је, у ствари, светски систем међусобно умрежених рачунарских мрежа. Да бисмо појаснили читаоцима садржај појма „интернет“, вратићемо се, на кратко, у време његових почетака.

Рачунарска техника је за време Другог светског рата била на својим почецима, али је рат дао импулс њеном развоју. (Давно је уочен парадокс да се наука и техника, на жалост, често највише развијају за војне потребе.)

Амерички научник Џорџ Стибиц је 1940. године већ неколико година користио свој изум – претечу компјутера коју је назвао „Модел К“, а која се налазила на Универзитету Дартмут у Њу Хемпширу. Те године је Џорџ Стибиц конструисао и савршенију машину – „Калкулатор комплексних бројева“, која се налазила Њујорку.

Овај пионир рачунарске технике је дошао на следећу идеју. Са свог „Модела К“ теле-машином за писање (одавно застарели уређај који је, кроз телефонску или телеграфску жицу, слао текст исписан на тастатури у једном месту на даљину, тако да би био исписан на папиру на другом, удаљеном месту), послао је инструкције „Калкулатору комплексних бројева“ и, на исти начин, примио резултат прорачуна.

Шта је, у ствари, урадио Џорџ Стибиц? Задао је задатак једној рачунарској машини у једном месту, а машина је проследила задатак другој рачунарској машини у другом месту. Друга машина је задатак обавила и резултат послала натраг машини од које је задатак примила, а Стибиц је прочитао резултат на првој машини.

Од ових, скромних почетака, међусобна комуникација између рачунара се развила до огромних размера. Министарство одбране Сједињених Америчких Држава је 1969. године почело рад на стварању мреже рачунара под називом „Advanced Research Project Agency Network“, скраћено АРПАНЕТ. АРПАНЕТ је био командна рачунарска мрежа замишљена да преживи нуклеарни напад. Током седамдесетих година прошлог века, АРПАНЕТ постаје цивилни развојни програм на који се прикључују амерички универзитети и научни институти.

АРПАНЕТ се, напретком технологије, потпуно трансформисао, а и даље ширио и ван граница САД. Рецимо, ЦЕРН у Швајцарској је 1991. године представио свој веб сајт.

Према подацима за 2014. годину, интернет у свету користи више од три милијарде људи.

Обим података који се налази на интернету је огроман и тешко га је изразити мерама које се данас користе. Како и не би, када преко три милијарде рачунара, који у себи садрже податке сачуване у виду текстова, бројева, фотографија, звучних и видео записа и на друге начине, има приступ интернету. Ко од читалаца уме прецизно да поброји све садржаје које има у свом уређају на коме чита овај текст? Можете ли замислити колико података има на три милијарде таквих уређаја, а тек на много напреднијим машинама које користе универзитети, научни институти и други велики корисници интернета?

Поред поменуте широке распрострањености и свеобухватности, интернет има још једну особину – лак и јефтин приступ корисника мрежи. Интернету се може приступити, слично као Стибиц пре близу осамдесет година, и помоћу најобичније телефонске бакарне жице. Има, наравно, и много бољих начина за приступ интернету – преко мреже кабловске телевизије, бежично, помоћу мреже мобилне телефоније, а може и преко вештачких земљиних сателита.

Тако је интернет постао једна нова и врло занимљива друштвена појава. Наши најстарији читаоци су рођени у време када је врхунац телекомуникација био пренос гласа на даљину, и то само у деловима света где је постојала телефонска мрежа. Бежично је могао да се пренесе глас или једносмерно, путем радија, или двосмерно помоћу скупих уређаја.

Данас смо се већ навикли да помоћу интернета брзо, лако и јефтино преносимо текстове, фотографије, видео и звучне записе, техничку документацију, успостављамо телефонску или видео везу…

Интернет је, у великој мери, променио привреду, саобраћај, јавно информисање, али и свакодневни живот савременог човека. Преко интернета се информишемо, ступамо у везу с драгим особама које живе на удаљеним местима, наручујемо робу, плаћамо своје обавезе, нудимо на продају различите ствари, пратимо ток судских поступака, читамо податке из катастра непокретности, пратимо да ли наше дете има неоправданих изостанака у школи, водимо пословање својих фирми, образујемо се, делимо своја искуства о различитим стварима, чак и тражимо сродне душе.

Такав, широко распротрањен и лако доступан инструмент у рукама савременог човека, потпуно одсликава и нарав својих корисника. Поред огромних користи које интернет пружа савременом човечанству, он обухвата и садржаје сасвим негативне природе. Интернет су злоупотребили бројни терористи за организовање својих злочиначких акција, на интернету су многи насилници и сексуални преступници пронашли своје жртве, помоћу интернета су извршене многе преваре и крађе, на интернету има много лажних и штетних садржаја постављених с различитим намерама. Посебно осетљива група од опасности на интернету и друштвеним мрежама су деца и малолетни.

Међутим, интернет се никако не може кривити за било шта. Када вас неко позове телефоном и тешко вас извређа, ко је крив – телефон или онај ко га је злоупотребио? Слично је с интернетом.

Време високо развијених техничких средстава у коме живимо, а једно од најкориснијих таквих средстава је интернет, захтева од свих нас високо изграђену свест као би нам та средства стварно користила.

Према томе, образујте се и информишите се о интернету, најбоље управо путем интернета.

Драгана Костић

Фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh