Novosti online

Шта повезује четири запаљене цркве на три континента

Пожар који је у васкршњој ноћи буктао у четири православне цркве на три континента распирио је бројне спекулације о томе ко или шта стоји иза ове несреће која је задесила православне Русе, Грке, Србе и Македонце.

Нико озбиљнији се још не усуђује да упери прст на кривца, али се зато на друштвеним мрежама и у таблоидима увелико спекулише о могућим пироманима који су подметнули пожаре у Цркви Светог Саве на Менхетну, грчкој цркви у Мелбурну, македонској цркви у Сиднеју и руском манастиру Валам.

Чини се да је, ипак, највећу пажњу јавности изазвао пожар у српској цркви у Њујорку за који су тамошњи ватрогасци рекли да је сумњивог узрока.

Таблоид „Њујорк пост” је, на основу тврдњи појединих чланова српске заједнице у САД, објавио је како би пожар у Саборној цркви Светог Саве могао да буде католичка освета јер се СПЦ противи канонизацији надбискупа Алојзија Степинца.

Епископ Максим: Сабирамо снаге за обнову цркве
Масивни пожар, који је пре два дана уништио српску православну катедралу Светог Саве на доњем Менхетну, изазвао је тугу, забринутост и сажаљење, како код православних Срба у Њујорку и шире, тако и код осталих људи добре воље у Њујорку и широм света. Много је лепих успомена везаних за ову цркву, каже за „Политику” епископ западноамерички др Максим Васиљевић.Он каже да, иако у неверици и дубоко потресени, амерички Срби већ гледају у будућност и сабирају снаге за обнову.„У овај болан дан за њујоршке Србе благодаримо Богу што ипак није било жртава. Треба веровати да ће залагањем свих нови храм бити леп и достојанствен. Верујем да ће градски оци Њујорка и многи пријатељи православља, уз двадесет хиљада Срба у Њујорку и у Америци, помоћи да храм поново заблиста и да потпуно обновљен настави своју мисију као својеврсна незванична српска православна амбасада у Њујорку”, каже епископ Максим.Ј. Ц.

Поједини тамошњи медији подсетили су да је Цркву Светог Саве тужила компанија „Медисон еквитис” која зида луксузне зграде на Менхетну, захтевајући право да гради објекат на земљишту поред храма који би заклонио богомољу и тврдећи да је за то право већ исплатила храм.

Више листова констатовало је да је овај трагични догађај изазвао многобројне сумње код православних верника и чланова српске заједнице.

А Обрад Кесић, аналитичар из САД, за „Политику” потврђује да постоје бројне спекулације и да је за многе неуобичајено да се тако нешто деси на ускршњи празник, али да је незахвално износити суд док се истрага званично не заврши и не изда саопштење.

„Осим оне о Степинцу, постоје и приче о глобалном тероризму, па чак се помињу и бескућници који су се склонили у зграду, па изазвали пожар. Не би требало заборавити ни да су као узрок помињане свеће и да на службе тада заиста долази неуобичајено велики број људи, а то је релативно мали простор и стара зграда, па постоји одређени ризик. Међутим, оно што је битно јесте да се ово десило после богослужења, што би можда могло да искључи свеће као узрок”, каже Кесић.

На питање да ли се у америчкој јавности овај пожар повезује с онима у преостале три православне богомоље, он каже да то углавном није случај, бар када је реч о најутицајнијим медијима.

„Али, то не значи да, опет на друштвеним мрежама, не постоје различита нагађања. Док су се међу православцима појавиле тврдње да постоји нешто смишљено и да та четири пожара нису случајна већ организована, у неким радикалним католичким и протестантским круговима прича се чак и о томе како је то некаква божја казна. Чак су се огласили и радикални православни кругови који кажу да је то казна јер се не држимо довољно вере”, додаје Кесић.

А да пожар у њујоршкој Цркви Светог Саве не би требало повезивати ни с каквим мотивима док се не сачека крај истраге, уверен је и директор Балканолошког института САНУ Душан Батаковић. Он негира да је у изјави за „Њујорк пост” рекао да ова трагедија има везе с католичком осветом, јер се СПЦ противи канонизацији Алојзија Степинца и каже да је погрешно интерпретиран.

„Неко из српске заједнице тамо им је рекао да је то можда питање Степинца, на шта сам ја одговорио да не знам за то и не могу о томе да се изјашњавам. Потом су ме упитали ко је Степинац и ја сам им као историчар одговорио ко је он био. И њима сам рекао да не може ништа да се уради без истраге, а сада вама кажем да је нама у региону потребно смиривање тензија због међунационалних трзавица које су и овако присутне”, поручује Батаковић.

Шта год да је узрок пожара многе православне вернике охрабрила је вест да је акција обнове Цркве Светог Саве практично већ покренута. На веб-страници овог храма упућен је позив за скупљање прилога.

Обрад Кесић каже да се појављује све веће интересовање за обнову здања и због тога што оно има велики историјски значај за Њујорк, као један од лепших верских објеката и да је због тога уживало неку врсту специјалног статуса.

„Нажалост, људи почну да причају колико је неко обележје било значајно тек када се нешто лоше деси, па је ту судбину доживела и ова саборна црква. Требало би рећи да су чак и многи туристи долазили да је обиђу и виде. Тај храм многе асоцира на једно добро време и по томе је ушао у колективно сећање. Зато је већ сад све више људи који желе да се та зграда обнови на начин да то буде приближно оној лепоти коју је имала пре пожара”, наводи Кесић.

Можда ове речи најбоље потврђује и „Њујорк тајмс” који је је у свом чланку детаљно описао историју те грађевине, уз подсећање да ју је у мају 1948. посетио и краљ Петар Други Карађорђевић који је био у егзилу.

Исти извор открива да је зграда први пут од када је у саставу СПЦ озбиљније оштећена 1966. када је експлодирала бомба у оближњем штабу Комунистичке партије, па су у цркви попуцали велики прозори, од једноделног стакла, који су убрзо замењени новим у византијском стилу.

На ред дошла и пета православна црква
Пред закључење овог броја из Торонта је стигла вест да је један мушкарац ухапшен јер је аутомобилом ударио у српску православну Цркву Светог Саве у овом граду. Полиција је објавила да се овај инцидент десио око поноћи и да је виновник након што је напустио своје оштећено возило покушао да заустави неког од других возача, како би се што пре удаљио с места дешавања. Када му то није успело, побегао је трамвајем.Полицајци су га касније ипак лоцирали и тренутно се налази у притвору. Локални медији који су известили о овом догађају за сада не наводе шта би могао да буде мотив овог инцидента ни било какве детаље о приведеном возачу.

„Од понедељка рушевина поред Медисон сквер парка, не само да је била стециште српског живота у граду Њујорку – та рушевина је била обележје старог Њујорка, симбол Менхетна који не мирује. Духовни дом за имућне вернике и изгубљене душе у озлоглашеном пороку, али и генерације православних хришћана који су је знали по имену Свети Сава.”

Тако у подужем чланку „Њујорк тајмс” почиње свој опис старог здања које је од 1943. припадало Српској православној цркви.

Закључак овог листа је да „отпорност изгледа да игра велику улогу у историји Цркве Светог Саве. Како год било, у понедељак велики крст на улазу је и после пожара остао усправно, парајући небо”.

Ушато „У” на црквама у Мелбурну

Грчка црква која је пре неколико дана изгорела у Мелбурну најстарија је од свих православних богомоља у том аустралијском граду. У локалној грчкој заједници говори се да је и на тој светињи било графита, али да натпис које је тада освануо није био разговетан, па локални Грци то не тумаче као неку јасну политичку поруку.

То, међутим, није био једини случај писања по богомољама у овом делу Аустралије, јер је у Сент Олбансу, предграђу Мелбурна, на српској православној цркви освануо графит „Србе на врбе” са усташким симболом – ушатим „У”, крајем фебруара пред посету патријарха Иринеја. Како нам кажу у српској заједници у овом делу Аустралије, тада је било најављено да ће поглавар СПЦ најпре обићи ову богомољу. Готово истовремено у градићу Џилонг у близини Мелбурна сличним графитима била је оскрнављена још једна српска црква, где је освануо и кукасти крст.

Припадници српске заједнице кажу да овај инцидент није изазвао велико интересовање аустралијских медија, али је неколико њих пренело да се ради о нацистичким симболима који подсећају на злочине над Србима у Другом светском рату.

У Мелбурну се иначе налази и централна католичка катедрала Светог Патрика, где су локални фратри још 2001. поставили бисту Алојзија Степинца и где су још пре 15 година одржаване мисе у његову част.

А да исписивање радикалних парола на српским црквама није случај само у аустралијској емиграцији с Балкана, потврђује и Обрад Кесић који каже да се то дешавало и у Америци, помињући случајеве Охаја и Пенсилваније.

„То једноставно није нова појава. Некад се не може повезати с верским и политичким претњама, већ једноставно може да буде изгред тинејџера. Али, то не значи да нема и оних инцидената мотивисаних религијским анимозитетом, који је видљив у САД. У последње време то је на срећу блеђе него деведесетих прошлог века, али још понегде провејавају слике из тих година где се све представља као црно и бело и да су Срби неки агресори и варвари. Зато и када се деси нешто лоше као сада, у нашој заједници се појави сумња да то није случајно”, каже Кесић.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh