Чајетина, 19.7.2017 – Једини спас за српског сељака, али и сваког грађанина Србије јесте да се законом не само ограничи, него потпуно спречи продаја земље и осталих природних ресурса странцима – изјавио је председник Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС) Милан Стаматовић, поводом чињенице да, на само 42 дана уочи старта потпуне либерализације тржишта земљишта у Србији, није на видику „подизање“ било каквих законских баријера пред опасношћу да постанемо робови или, у најбољем случају, надничари на земљи које су нам наши преци оставили на чување!
– Ситуација је тим алармантнија јер је, за само пет деценија, расположиво пољопривредно земљиште у Србији (без КиМ), по основу заузимања за непољопривредне намене и превођења у шумско земљиште, смањено за чак 1.493.000 хектара са којих је могло да се прехрани 7,5 милиона становника!
Србија више није „богата“ расположивим пољопривредним земљиштем јер оно чини мање од половине укупне територије, а према члану 63 Споразума о стабилизацији и придруживању, Србија ће, за само 42 дана, бити у обавези да пољопривредно земљиште и остале непокретности купцима из ЕУ продаје под истим условима као и својим грађанима!?
У међувремену, на војвођанску „прерију“, устремили су се и српско-арапски каубоји који већ, и буквално, уз благослов Владе Србије, отимају земљу пољопривредних добара и војних установа – упозорава Стаматовић.
Зато, не смемо да се правимо најпаметнијима и измишљамо топлу воду и нудимо странцима природне ресурсе „на изволите“, а да смо деценијама далеко од уласка у ЕУ – каже Стаматовић, наводећи примере: Мађарска је у свој устав убацила забрану продаје пољопривредног земљишта странцима; у Естонији странци могу да купе само до 10 хектара земље; Хрватска је увела седмогодишњи мораторијум који, а вероватно ће бити продужен, истиче тек 2020; у Данској не можете постати власник земље ако немате доказ да на сеоском имању живите 25 година без прекида; у Пољској је тај мораторијум био 12 година од године уласка у ЕУ, а као услов куповине уведени су и посебни услови који странцу доказују повезаност Пољском, рецимо, пољско порекло, брак са њиховим држављанином, боравишна дозвола и планирање пословања на територији те земље.
Љ.П.
