Пирот – На четвртој конференцији о заштити архитектонског наслеђа, која је одржана недавно у Дубаиу, у тематској области „Приступи одрживом наслеђу”, међу више десетина радова из целог света, представљен је и рад под називом „Студија случаја Гостуше–културно наслеђе и одрживи развој у руралним областима парка природе Стара планина у Србији”, који је изазвао велико интересовање стручњака. Тема овогодишње конференције била је Одрживо наслеђе: глобална визија, локална искуства, а одржавање је омогућила влада Дубаиа и њихова општина, а под покровитељством Њ.В.шеика Хамдан Бин Рашид Ал Мактума.
Старопланинско село Гостуша, које годинама истражују стручњаци, јединствено је по томе што што су куће и остали објекти у њему изграђени од камена и блата. Све што су мештани могли да изграде, изградили су користећи камен који се налази у окружењу. Некада село са више од 1.000 становника, сада се свело на седамдесетак, углавном старијих људи. Овакву слику пропадања полако је почела да мења локална самоуправа уређењем инфраструктуре, али и стручњаци из Завода за заштиту споменика културе у Нишу. Они већ неколико година раде на терену припремајући све оно што је неопходно да би га заштитили као јединствену амбијентлну целину. Уз неколико етно–кућа и категорисаних домаћинстава сада ни туристи нису реткост.
Бавећи се истраживањем на терену села Гостуша, на поменутој конференцији, вишегодишњи ауторски рад представиле су Елена Васић Петровић и Ивана Цветковић из Завода за заштиту споменика културе Ниш и доцент др Ана Момчиловић Петронијевић, са Грађевинско-архитектонског факултета у Нишу.
–Ово је први пут да су на конференцији учествовали архитекте конзерватори из Србије, а позив за учешће на конференцију добиле смо од Канцеларије за заштиту наслеђа Дубаиа, због раније сарадње са њиховим стручњацима на међународним пројектима, каже Елена Петровић Васић.–Концепт нашег рада је такав да сагледава јединствено културно и природно наслеђе што је у потпуном складу са европским иницијативама које су покренуте у последњих неколико година, а посебно оним које се баве сеоским срединама. Неопходно је да два национална добра опстану заједно, захваљујући људима који ће у таквом амбијенту пронаћи начин да своју делатност учине исплативом и одрживом. Наравно, развој туризма један је од кључних сегмената опоравка наших руралних предела.
Рад је проистекао из „Пројекта истраживања за потребе проглашења села Гостуша за просторну културно-историјску целину” чији је носилац нишки Завод, подржан од Министарства културе и информисања са нешто више од два милиона динара. Поред законом прописане документације за проглашење, припремљена је и штампана Студија заштите села Гостуша у општини Пирот, која садржи резултате превасходно архитектонских и урбанистичких истраживања, чији је аутор истовремено и руководилац пројекта Елена Васић Петровић. Село Гостуша тренутно има статус претходне заштите по Закону о културним добрима.
