BG

Ставови о Косову и ЕУ поделили опозицију

У прекјуче потписаном „Споразуму са народом”, који би требало да буде стуб и окосница политичког програма опозиције, уједињене око идеје рушења актуелне власти на челу са председником Александром Вучићем, не помињу се најважнија државна и национална питања, конкретно однос према европским интеграцијама и решавању косовског чвора. Као што нема ни јасног односа према војној неутралности и евентуалном приступању НАТО-у. Око ових питања очигледно нема довољно сагласности у опозиционим редовима.

Док лидери Савеза за Србију Драган Ђилас и Вук Јеремић бораве у Бриселу, на мало познатом порталу „Говори Србија” појавио се и видео-снимак на коме се види како организаторка протеста „1 од 5 милиона” Јелена Анасоновић и лидер Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић у београдском хотелу „Хилтон” разговарају са представницима америчке амбасаде. Портал „Говори Србија” објавио је фотографије са ових састанака, као и видео-запис на којем се не чује о чему су заправо разговарали.

На објављеним фотографијама Јелена Анасоновић разговара са, како је наведено, трећим секретаром амбасаде САД Катарином Вирџинијом Валзак. Трифуновић је за столом са Дејвидом Линдгреном Геренбеком, саветником у америчкој амбасади, Нејтаном Албахаријем из Ајзак фондације и Денисом Ибишбеговићем из иницијативе „Не давимо Београд”.

Сергеј Трифуновић није за „Политику” желео да коментарише ове снимке и медијске написе, док Анасоновићева није одговарала на наше позиве и поруке.

Истовремено, СзС је саопштио да су Драган Ђилас и Вук Јеремић говорили у Европском парламенту на скупу „Процес европске интеграције Србије”. Састали су се и са представницима Европске комисије са којима су, како је наведено, разговарали о политичким превирањима у Србији и захтевима грађана. Јеремић је нагласио да „Србија више није слободна земља” и да је „режим Александра Вучића отвореним кршењем Устава и закона, као и до сада незабележеном злоупотребом државних институција, изгубио демократски легитимитет”, а Драган Ђилас да је „опозиција постигла сагласност да више не учествује у раду институција у којима је суспендована демократија”.

На ове изјаве лидера СзС јуче је реаговао Александар Вулин, председник Покрета социјалиста, наводећи да председник Вучић обилази Пчињски округ док „Ђилас и Јеремић Србију пљују и гурају у сукобе”. Министарка и чланица председништва СНС-а Зорана Михајловић поручила је даје „ЕУ добро упозната са дешавањима у Србији” и да смо сада „много ближи ЕУ него за време власти Ђиласа и Јеремића”.

Приступање Европској унији и решење косовског проблема два су најважнија питања око којих се споре опозиционе партије, потписнице „Споразума са народом”. Поједине чланице заузимају супротне ставове у вези са овим најважнијим унутрашњеполитичким питањима. С тим у вези Покрет Двери јуче је саопштио да је чланом четири „Споразума са народом” наведено да ће опозиција „обелоданити и преиспитати све акте који су до сада усвојени и које би садашњи недемократски режим усвојио, а који угрожавају државне, националне и економске интересе”. И да се управо тај члан споразума односи на преиспитивање докумената којима се „бесправно распродаје државна имовина” и оних који се тичу Косова и Метохије. Ни ово накнадно објашњење не мења чињеницу да се реч Косово не помиње у документу.

Ова тачка споразума изазвала је највише спорења и поделила опозицију на две струје током преговора око споразуму, известио је пре неколико дана информативни портал „Талас”. Једна струја, како је наведено, формализована је оснивањем СзС-а, а другој припадају Нова странка, Странка модерне Србије, „Не давимо Београд” и ПСГ.

Једна од опозиционих партија које подржавају захтеве опозиције везане за изборне услове, али не и „Споразум са народом”, јесте и Демократска странка Србије, чији лидер Милош Јовановић за „Политику” каже да је преурањено и нелогично договарати се о „заједничкој листи” и „експертској влади”. „У том контексту није баш најјасније чему би служила ’експретска влада’ ако би се претходно изборили за фер изборни процес. У случају нормалних изборних услова једино је смислено да свако изађе са својим политичким програмом, који би морао да подразумева и одговоре на питања у вези са КиМ и односом према ЕУ. Ми имамо јасне одговоре на наведена питања, као и на главно питање које је у вези са уређењем наше земље”, наглашава Јовановић.Антрфиле

Од дечијег културног центра до „Хилтона”

Јелена Анасоновић, једна од организаторки уличних протеста, активисткиња је многих невладиних организација, а на београдским изборима у марту прошле године била је 77. на листи Драгана Ђиласа, и то као као чланица Левице Србије Борка Стефановића. Анасоновићева је запослена у Дечјем културном центру у Зајечару, али је била стипендиста неколико организација. Прошле године била је и на обуци коју је организовала Регионална политичка академија (Regional Academy for Social Democratic parties) коју су основале Фондација за европске прогресивне студије и америчка организација НДИ (National democratic institute). Ова организација је пружала подршку ДОС-у током деведесетих година, што је и наведено на њиховом званичном порталу. Седиште НДИ је у Вашингтону и уско је везана са америчком Демократском странком. Основала ју је друга америчка организација – НЕД (National Endowment for Democracy), коју је 1983. године оформио амерички Конгрес.

Вешала и „крвава радничка одела”

Припадници Левог блока већ шест недеља учествују у грађанским протестима, али Матија Меденица из организације „Маркс 21” каже за наш лист да никада нису учествовали у састанцима опозиције, па тако нису ни били позвани да учествују у писању „Споразума са народом”, нити су позвани да га подрже. Меденица верује да активисти Левог блока више неће бити добродошли на грађанским протестима „1 од 5 милиона” и подсећа да су имали проблем са организаторима, укључујући и сукоб са Драганом Ђиласом насред улице.

Недељу дана касније, 2. фебруара, уследио је нови сукоб и Леви блок је навео да су организатори шетње спречавали њихове активисте да уђу и да унесу натпис „Стоп крвавим радничким оделима”. „Редарима је наређено да нас не пуштају под изговором да цепамо колону јер носимо велики транспарент. Одбили смо да одложимо нашу паролу и ипак се придружили колони. Након тога су редари говорили грађанима да нас заобиђу, да не стају иза нас, већ да пређу испред”, додаје Меденица. Истиче да се шетњи веома тешко може придружити особа или организација која носи транспарент који се не свиђа организаторима. Тако су, како каже, и два мушкарца која су носила макету вешала морала да прођу поред редара.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh