Sudski proces protiv 48 osoba kojima je optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal pripisivano da su kroz stečajne postupke oštetili neke od najvećih srpskih preduzeća, u javnosti poznatiji kao suđenje članovima „stečajne mafije”, našu zemlju do sada je koštao blizu 300 miliona dinara. Ovaj iznos biće daleko veći s obzirom na to da četvoro okrivljenih koji su prošle nedelje pravosnažno oslobođeni odgovornosti, kao i okrivljeni u odnosu na koje je potvrđena prvostepena oslobađajuća presuda, ali i njihovi branioci, još nisu podneli sudu zahtev za naknadu troškova postupka. Novac koji treba da pripadne okrivljenima i njihovim braniocima biće isplaćen iz sudskog budžeta, koji je „deo” budžeta Republike Srbije.
– Odluke o isplati troškova donošene su sukcesivno, posle pravosnažnosti presude. Zakon propisuje da ukoliko se okrivljeni oslobodi od odgovornosti, što je u ovom postupku slučaj kod svih osumnjičenih, troškovi sudskog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Ranije je određeni broj oslobođenih na osnovu pravosnažnosti rešenja o troškovima krivičnog postupka podneo predlog za izvršenje, pa je na osnovu donetih rešenja sa računa Višeg suda samo u toku jednog meseca 2015. godine skinuto deset miliona dinara – kaže „Politikin” sagovornik.
U Višem sudu u Beogradu, pred čijim je Posebnim odeljenjem vođen postupak, navode da je zbog isplate troškova ovog postupka račun suda do sada nekoliko puta bio u blokadi, zbog čega nisu mogle da se isplaćuju zarade zaposlenima, niti da se namire obaveze koje sud ima prema advokatima, veštacima, porotnicima… Pojedini okrivljeni i njihovi branioci naplaćivali su dosuđene troškove prinudnim putem, što je iziskivalo i dodatne troškove izvršenja, koji su takođe padali na teret suda.
Advokat Božo Prelević, bivši koministar policije, kaže da se pitanje „jačine” dokaza postavlja one sekunde kada tužilac i policija rade posao, a ne na kraju.
– Duže od dve decenije zalagao sam se da oslobađajuće presude idu na teret budžetskih sredstava tužilaštva. Onda sam od tužilaca dobio odgovor „može, ako se ja pitam koga ću tužiti, a koga neću”. Šta ako dobijete nalog od izvršne vlasti da podignete optužnicu? Ne može da se zna kakva će presuda biti jer se na glavnom pretresu sučeljavaju svedoci i dokazi. Da je kontrola optužnica bila bolja, sigurno ne bi bilo ovoliko oslobađajućih presuda – navodi Prelević.
Postupak protiv okrivljenih za nezakonite radnje tokom stečajnih postupaka, najveći proces u istoriji srpskog pravosuđa, kako je svojevremeno rečeno za optužnicu, u kojoj je na 181 strani opisano propadanje privrednih giganata, srušio se kao kula od karata. Pokušaj države da se obračuna sa korupcijom koštao je verovatno i više od 50 miliona evra, koliko je grupi od 48 optuženih pripisano da su kroz stečajne postupke oštetili srpska preduzeća, ali posle više od decenije dugog sudskog postupka, za propast „Ce marketa”, „Beka” i drugih preduzeća, niko nije kriv.
Drugim rečima, „stečajna mafija” ne postoji, jer dokazi za to – ne postoje. Ispostavilo se da više od hiljadu dokaza i dve stotine svedoka nije bilo dovoljno da se utvrdi krivica optuženih.
Afera u vezi sa navodnim nezakonitim stečajnim postupcima odjeknula je u aprilu 2006. godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada su uhapšeni Goran Kljajević, tadašnji predsednik Trgovinskog suda u Beogradu, ali i sudija ovog suda Delinka Đurđević, biznismen Sekula Pjevčević, braća Milinko i Miko Brašnjović (koji se tokom istrage ubio u pritvoru), suvlasnici firme „Eko-produkt”, Jelica Živković, bivša direktorka Poštanske štedionice, advokati Nemanja Jolović i Jasmina Kojić Pavlović.
Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić čestitao je Draganu Jočiću, u to vreme ministru policije, i izjavio da je ovo hapšenje najveći udarac korupciji i privrednom kriminalu od petooktobarskih promena. Optužnica protiv okrivljenih podignuta je u oktobru 2006. godine. Optuženi su, kako se u njoj navodilo, tokom 2004. i 2005. zloupotrebom prisvojili više od 50 miliona evra. Navedeno je 105 krivičnih dela, od kojih je devet stavljeno na teret Kljajeviću.
Izvor: Politika