Канонизација кардинала Алојзија Степинца, за коју представници и Српске православне цркве и Римокатоличке цркве у Хрватској, понављају да је искључиво ствар цркве, одавно је то престала да буде. У њу су укључени чак и председници држава: о Степинцу и његовом проглашењу светим са папом Фрањом разговарали су и председник Србије, Томислав Николић и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић. Данима су летеле међуминистарске дипломатске варнице на релацији Србија-Хрватска после изјаве Александра Вулина да је Степинац „усташки викар”.

Најновија теза била је да је уврштавање у ред светих загребачког надбискупа “камен спотицања” у односима Србије и Хрватске и да је баш због тога наводно званични Загреб одложио посету председника Србије Томислава Николића, јер је он папи Фрањи скренуо пажњу да српска страна са неодобравањем гледа на Степинчеву улогу у Другом светском рату.

За то време, мешовита православно-католичка комисија, чије је оснивање предложио папа Фрањо као вид екуменског искорака и неку врсту смиривања тензија, није још ни формирана. Још увек се не зна ни ко ће седети за истим столом у Ватикану где би требало да се састану представници комисије.

Српска православна црква објавила је ко су предложени чланови комисије са њене стране: митрополит црногорско-прирморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ славонски Јован и професор Дарко Танасковић, амбасадор Србије при Унеску. Наспрам њих наћи ће се представници Ватикана и Хрватске бискупске конференције. Чланови из Хрватске католичке цркве још нису ни одређени. Портпарол Хрватске бискупске конфереције, Звонимир Анчић каже за “Политику” да су још увек у процесу предлагања чланова.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ