Стерилитет се међу становницима Србије све чешће јавља.
Ради се, наравно, о проблему чије су последице по људе њоме погођене немерљиве.
Међутим, ради се и о медицинском проблему који се одражава на читаво друштво.
У време када Србија годишње губи око тридесет хиљада становника услед негативног природног прираштаја, јасно је да је свако новорођенче драгоцено.
Свака нова беба је држави Србији преко потребна.
Негативне демографске појаве су у Варварину и околини врло изражене.
Између два пописа, 2001. и 2011. године, Општина Варварин је изгубила око 2 100 људи, управо онолико колико има само седиште Општине.
Какве су могућности за лечење стерилитета у Варварину, распитали смо се у Дому здравља „Др Властимир Гогић“.
Овдашњи лекари специјалисти – Гордана Долић Петровић, педијатар, и Ђорђе Прокић, гинеколог – детаљно нам објашњавају како могу да помогну паровима без деце.
„У Варварину се обављају припремни прегледи за лечење стерилитета.
По обављеним прегледима, пацијенти се упућују на поступак инсеминације у здравствене установе у другим местима, по правилу у Крушевац.
Уобичајено је да, уколико три покушаја инсеминације не успеју, пацијенти буду упућени даље на поступак вантелесне оплодње.“, обавештава нас доктор Ђорђе.
Ипак, они који су имали три неуспешна покушаја инсеминације не би требало да због тога очајавају.
У целом свету, па и код нас, проценат успешности инсеминација није на високом нивоу.
Парови у праву борбу са стерилитетом улазе покушајем вантелесне или биомедицински потпомогнуте оплодње.
Сазнајемо да од недавно трошкове три покушаја вантелесне оплодње сноси држава, а да је старосна граница за жене померена са 40 42 године.
Успешност поступка телесне оплодње је, према подацима клиника које се тиме баве, између 25% и 30%.
Јасмина Ракић, лекар специјалиста опште медицине и директор Дома здравља, износи своју личну судбину.
„И сама сам се лечила од стерилитета.
Пре дванаест година, подвргла сам се вантелесној оплодњи у шест наврата.
Тада држава није сносила трошкове вантелесне оплодње, тако да ме је сваки покушај коштао од 2 600 до 3 000 евра.
На жалост, третмани нису уродили плодом.“
Наши саговорници се, међутим, у нечему потпуно слажу.
Стерилитет се лечи упорношћу и стрпљењем.
Било је, на пример, више случајева да пацијенткиње остану у другом стању у време док се још увек врше припремни прегледи и само лечење није започето.
Питали смо и за број пацијената који се јаве с проблемом стерилитета током године Дому здравља у Варварину.
Нарочито нас је занимало да ли се стерилитет може окривити за низак наталитет и негативан природни прираштај становништва на овом подручју.
Добили смо одричан одговор. „Годишње се јави седам до осам пацијената који имају проблем стерилитета.
Чак и када би свако од њих, неким чудом, добио по троје деце, то не би у већој мери поправило демографску слику Варварина.
Основни демографски проблем у нашој средини је проблем исељавања становништва у репродуктивном добу живота.“, каже директорка Ракић.
Своје наводе, наши саговорници јасно поткрепљују подацима. „По попису из 2011. године, у Варварину и околини је живело око 18 хиљада становника. Од тог броја, око 3 400 је било старости до 19 година живота.
Старијих од 65 година је било око четири хиљаде. Само око 1 900 становника је било доби од 20 до 29 година, када је репродуктивна моћ човека највећа.“
Заиста, уколико имамо у виду да у Општини Варварин годишње умре више од триста људи, долазимо до закључка да би, за позитиван природни прираштај становништва, било потребно да се годишње роди бар исти број деце.
Од 1 900 становника у доби од 20 до 29 година, приближно половина, око 950, су жене.
Рачуница је проста – свака жена у наведеном животно добу би требало да роди дете сваке треће године како би се дошло до наталитета већег од морталитета становништва.
Пошто смо у разматрање узели популацију жена од 20 до 29 година, долазимо до закључка да би просечан број деце по жени морао да буде између 3 и 3½.
Сада просечан број деце по жени у репродуктивном добу у Варварину износи 1,1.
Има ли спаса Варваринцима и Темнићанима од беле куге?
На ово питање ће најбољи одговор дати они сами.
Драгана Костић
Фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Варварин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
