Суботица – Компаније које раде у Слободној зони „Суботица“ годинама указују да би за њихово пословање било значајно када би добиле железнички колосек. Користи од њега готово да није потребно набрајати – јефтинији, бржи и еколошки оправданији транспорт, посебно контејнерима, погодовао би како компанијама, тако и упосленицима. Саобраћајно загушење у Слободној зони и околини све је веће, што због шлепера који носе робу, што због 4.000 радника који за сада немају алтернативу друмском саобраћају.
Железнице Србије можда и нису похитале да искористе ову могућност, али у градској управи нису хтели да чекају скрштених руку. Именована је радна група која треба да унапреди железничку инфраструктуру на територији града, која је прошле седмице одржала и свој први састанак са представницима државне железнице. Градска администрација на акцију је мотивисана и елаборатима које је у име Кластера за транспорт и логистику Војводине израдио његов председник мр Милан Вучинић, такође члан овог радног тела.
– Општи оквир је чињеница да је Србија одлучила да ревитализује пругу Београд–Будимпешта. Последњих година Скупштина Војводине је изузетно ангажована око ревитализације пруге Сегедин–Суботица– Баја, са партнерима из Мађарске, али ка овим магистралним железничким правцима треба да гравитирају и железничке „притоке“, пружни правци који ће „прикупити“ робу и становништво – каже у разговору за „Политику“ Вучинић, истичући да транспортни систем не може да почива само на једној главној артерији.
Као човек који је цео животни век провео на прузи, Вучинић је у елаборату предложио да се превасходно изађе у сусрет инвеститорима у Слободној зони. За то је потребно да се обнови и делом изгради пруга која је ишла до Црвенке.
– Постоји део пруге до болнице. Иза болнице пруга је демонтирана, али постоји траса коју би било потребно обновити у дужини од око 1,5 километара, а затим направити ново одвајање за Слободну зону од још око 700 метара. Уколико знамо да километар такве нове пруге кошта између 250.000 и 300.000 евра, јасно је да је то улагање које би се већ за годину дана исплатило – објашњава Вучинић.
Саговорник „Политике“ додаје да је за изградњу ове трасе потребно око годину дана, од чега најдуже траје израда пројектно-техничке документације – и до осам месеци. Осим пруге до Слободне зоне, која би погодовала пре свега превозу терета, Вучинић обрађује и повезивање града и приградских насеља где би железница понудила алтернативни превоз становништва. Он предлаже три железничке линије: једна би ишла од некадашње фабрике „Зорка“ до насеља Ором, друга би продужавала о насеља Бачки Виногради, а трећа би повезивала би насеља Бајмок и Ором.
Предлог је да у „шпицевима“ возови саобраћају на сваких 20 до 30 минута, а да карта важи и за преседање у градске аутобусе. У посебном елаборату обрађена је могућа изградња мултимодалног транспортног терминала у селу Наумовић, надомак Суботице. Овај терминал обухваћен је и пројектима пруге Београд–Будимпешта.
