• BG

    Столтенберг: Бомбардовање било оправдано али није било уперено против народа

    БРИСЕЛ – НАТО интервенција 1999 године није била уперена против народа у Југославији већ је њена улога била да заштити цивиле у ширем региону, оцењује у писаном интервјуу за Танјуг генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг бомбардовање у коме је учествовало 19 земаља Алијансе и које је трајало 78 дана разарајући војне и цивилне циљеве у тадашњој СР Југославији.

    „Не смемо никада да заборавимо прошлост, али можемо да идемо даље и то је оно што НАТО и Србија данас раде као партнери”, истиче Столтенберг.

    Поводом 20 година од бомбардовања СР Југославије први човек Севрноатлантске алијенсе каже да врло добро зна да је НАТО и даље споран у деловима српског друштва.

    „Сећања на ваздушну интервенцију 1999. године су и даље врло болна за многе поготово оне који су изгубили своје вољене. Ја сам изразио саучешће породицама и свима који су током те интервенције изгубили некога, на обе стране у конфликту”, наводи Јенс Столтенберг.

    На питање Танјуга као данас гледа на ту интервенцију, поготово на чињеницу да је до ње дошло без сагласности Савета безбедности УН, генерални секретар НАТО каже да је Алијанса у марту 1999. године покренула Операцију здружених снага како би зауставила хуманитарну катастрофу која се тада одвијала на Косову.

    Столтенберг подсећа да је та одлука донета након више од годину дана, како каже, борби на Косову и након више неуспешних покушаја УН и Контакт групе, чији је члан била и Русија, да нађе мирно и дипломатско решење за конфликт.

    Према његовим речима, до краја 1998. године Милошевићеве снаге су протерале преко 300 хиљада косовских Албанаца, а Савет безбедности УН је више пута упозоравао на кршење људских права на Косову и чињеницу да пораст броја избеглих постаје претња за међународни мир и безбедност.

    „У светлу ове кризе, коришћење силе од стране НАТО је било и потребно и легитимно. Циљ је био да се заустави војна акција и репресија против цивила на Косову, да се избеглима омогући повратак, а хуманитарним организацијама приступ. Операција је постигла свој циљ”, сматра Столтенберг.

    Он додаје да је НАТО након повлачења југословенске војске, прекида насиља и повратка избеглих покренуо Мисију за подржање мира, под мандатом УН, КФОР, која је, тврди, до данас гарант слободе кретања и безбедности свих заједница на Косову, укључујући и Србе.

    „До данас, КФОР остаје основни гарант стабилности на Косову и у ширем региону. Мисија буквално спашава животе”, поручује Столтенберг и наводи пример бебе којој је КФОР 2016. године спасао живот тако што је пребацио у српску болницу на лечење.

    „Никада не смемо заборавити прошлост, али можемо да идемо даље. То је је оно што НАТО и Србија раде у свом партнерству идући ка конструктивном односу који је од заједничке користи. Србија је јасно ставила до знања да не жели да буде члан НАТО и ми то у потпуности поштујемо”, наглашава Столтенберг.

    Он истиче да политика неутралности за коју се определила Србија није била сметња да НАТО и Србија буду блиски партнери.

    Први човек Алијансе при томе подсећа на велики број својих посета Србији претходних година, укључујући и присуство на највећој вежби у области управљања последицама ванредних ситуација „Србија 2018” која је, како каже била од користи и НАТО савезницима и Србији у повећању оспособљеностиу за одбрану у случају природних катастрофа.

    „Ми такође подржавамо Србију у развоју њених безбедносних снага и институција, што укључује и НАТО тренинге који обучавају српске војнике за учешће у међународним мировним мисијама”, подсећа Столтенберг и наводи да НАТО помаже Србији и у безбедном одлагању вишка муниције.

    Како каже, за те намене су чланице Алијансе до сада издвојиле 4 милиона евра, а 200 тона муниције је безбедно уништено. Истовремено српски научници и истраживачи раде и развијају своје пројекте кроз НАТО Програм за науку и мир, наводи и додаје да, са друге стране Србија доприноси НАТО у обуци војних медицинских служби у Ираку као и у успостављању стабилности на Блиском Истоку.

    „Све су то конкретни примери практичне сарадње која доприноси и НАТО и Србији и ширем региону. То показује и да НАТО може да има јаке односе са партнерима као што су Србија, Аустрија, Финска или Шведска, а које нису чланице Алијансе”, каже Столтенберг.

    На питање Танјуга како види свој лични допринос односима Србије и НАТО некадашњи премијер Норвешке и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг наглашава да је везан за Србију и да јој жели успех.

    „Ја имам јаку личну везу са Србијом. Ту сам провео део свог детињства и стекао многе добре пријатеље и успомене. За мене је увек задовољство да се вратим у Београд”, наводи Столтенберг.

    Он каже да је задовољан чињеницом да су НАТО и Србија последњих година ојачали своје партнерство, што је према његовим речима, добитна комбинација за обе стране и показатељ да се може превазићи заједничка тешка прошлост.

    „Ја желим да Србија успе на путу који је изабрала за себе и радим на заједничкој добробити Србије и НАТО, заснованој на односима који су прихватљиви за вашу земљу и нашу Алијансу”, закључио је Столтенберг у интервју за Танјуг.

    Питање Танјуга – да ли данас могла бити донета одлука о бомбардовању без одлуке СБ УН, и да ли би он урадио исто што и његов претходник Хавијер Солана пре 20 година- остало је без одговора, јер је још током договора о овом интервјуу одбачено као хипотетичко, јавља Танјуг.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com