Бесплатан концерт у Хавани Ролингстонси најављују као круну у својој каријери дугој више од пола века. Мик Џегер (73) са бендом наступа 25. марта, четири дана после доласка Барака Обаме, првог америчког председника који ће посетити Кубу после 88 година. Коме ће се Кубанци више обрадовати?
Судећи по коментарима читалаца са сајта два званична органа Комунистичке партије („Хувентуд ребелде”, лист комунистичке омладине и „Гранма”, лист КПК), Кубанци, бар они који су при интернету, са одушевљењем дочекују Стонсе, док ће према Обами држати „пристојно и цивилизовано” одстојање.
„Да ли заиста треба да заборавимо историју и да се понашамо као да долази председник било које земље”, пита се једна читатељка, на шта јој одговара извесни Фернандо: „Никад, и понављам никад, не могу да верујем Јенкију и његовој империјалистичкој политици.” Фернандо подсећа на ембарго и затвор Гвантанамо, други читалац каже да ће Обаму позвати на кафу, „ако прође кроз моју улицу”, јер „треба бити љубазан чак и са непријатељима”. Трећи се представља као странац по имену Лоренцо и за њега је „влада Јенкија увек била и увек ће бити највећи непријатељ човечанства”. Он је сигуран да „Јенкији не желе да нормализују односе са Кубом” него им је циљ да је „економски, културно, социјално и медијски окупирају”.
Поједини рок критичари са Кубе очекују да на отворени концерт Стонса дођу три генерације, Џегерови вршњаци са децом и унуцима. А на вест о доласку Стонса читаоци на сајту „Бунтовне омладине” реагују са по неколико ускличника: „Генијално!!! Долазим да их видим и чујем, макар издалека“, „То се не пропушта…“ Њихови наступи, обележили су читаве генерације широм света, пише аутор текста који најављује велики догађај, и прогнозира да ће сусрет пионира рока са кубанском публиком бити незабораван.
Ембарго: Обама би могао да засени Стонсе једино када би успео да убеди Конгрес да се потпуно укину америчке санкције Куби уведене пре него што се 44. председник САД и родио. Ембарго није дао резултате, само је пружио прилику владајућем режиму да за неуспехе у економији окриви Вашингтон, став је једног дела званичника у америчкој престоници. Друга бројнија група, међу којима су републикански председнички кандидати Тед Круз и Марко Рубио, обојица кубанског порекла, сматра да би се укидањем санкција издао кубански народ, нарочито они љути антикастристи, кубански Американци који су одбегли у Мајами, а од чијег гласа увелико зависи исход номинације за председничку трку. Многи у Мајамију, где са мрштењем гледају на Обамино зближавање са Хаваном, слажу се да ембарго није дао резултате, али зато што никад у потпуности и није примењиван – био је „анемичан”.
Кубанци, опет, износе податке да су санкције упропастиле кубанску привреду и нанеле огромну штету целом народу. Позивају се на двадесетак узастопних резолуција Генералне скупштине УН. Сваки пут, све нације света, уз изузетак САД, осудиле су ембарго као драстично кршење људских права. Америчке драконске казне још трају: од 17. децембра 2014, када је објављено да су две земље отпочеле процес помирења, САД су, због кршења ембарга, новчано казниле четири америчке и три стране компаније у укупном износу од две милијарде и 836 милиона долара, истиче се у Хавани. Укупно је за време Обаминог председниковања (2009. до сада) Вашингтон на име казни наплатио 14 милијарди и 397 милиона долара.
Гвантанамо и Гвантанамера: Једна од најомиљенијих кубанских песама популарна у целој Латинској Америци јесте „Гвантанамера”, а једна од „најсрамнијих страница америчке историје” јесте затвор Гвантанамо који се налази у америчкој војној бази баш у кубанској провинцији по којој је румба „Гвантанамера” добила име. Кубански званични листови све чешће цитирају уводничаре „Њујорк тајмса“, па су тако недавно пренели и део из текста о америчкој срамоти оличеној у затвору Гвантанамо. Хавана међутим тражи да јој Вашингтон врати окупирану територију у провинцији Гвантанамо где се налази америчка војна база још од 1903. и где у затвору без суђења робијају осумњичени терористи.
Један од њих је Сиријац Џихад Дијаб (43), који је после 13 година заточеништва у Гвантанаму пребачен у Уругвај, „на слободу”, крајем 2014. Он је пре три дана за уругвајске новине „Бускеда” рекао да су га стрпали у затвор „зато што је муслиман” и да никада није имао никакве везе са Ал Каидом, али да сада подржава њене циљеве. По његовом мишљењу, које преноси лист из Монтевидеа, циљ САД је да „ликвидира ислам”. Он не верује ни у искреност, ни у успех Обаминог плана да затвори Гвантанамо. Назива га кукавицом и подсећа да на овај затвор није ставио катанац током протеклих седам година. Тешко да ће му то успети у последњих 11 месеци. Заједно са још петорицом ослобођених Гвантанамаца који живе у Уругвају – тражи да му се САД бар извине.
У Вашингтону, међутим, неки од највиших војних рангова стрепе да се Обама тајно договара са Раулом Кастром о враћању територије и расформирању целе базе Гвантанамо. Ова бојазан натерала је републиканског конгресмена Мака Торнберија да упути писмо министру одбране Ештону Картеру и државном секретару Џону Керију. У њему се истиче да је база на Куби од непроцењивог значаја за безбедност државе.
Није зато никакво чудо што се у Хавани Мик Џегер очекује са много више ентузијазма него Барак Обама, који по свему судећи не може да пружи Кубанцима оно што може фронтмен Стонса кад запева да не може да добије „Satisfaction”.
