Pozivamo nadležne gradske organe da stopiraju realizaciju aktuelnog niškog Konkursa za sufinansiranje medijskih projekata dok Ministarstvo kulture i informisanja ne usvoji aktuelne Izmene i dopune Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Ove Izmene i dopune Pravilnika trebalo bi da uskoro, a na novi, pa i drugačiji način urede oblast projektnog sufinansiranja medija u odnosu na prošlogodišnji Pravilnik, na osnovu kojeg je raspisan ovogodišnji niški Konkurs.
Naglašavamo da trošenje gradskog budžetskog novca i ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja spadaju u vitalne prioritete građana i lokalne zajednice u Nišu, te da bi konkurs morao da bude realizovan na nesumnjivo adekvatan način. Sve izmene propisa koje bi potencijalno mogle doprineti da javni interes u medijima bude ispred partikularnih i pojedinačnih interesa, kao i da informisanje javnosti bude što objektivnije, moraju se tretirati kao relevantne, a razloga za žurbu, čak i u predizborno vreme- ne sme biti.
Medijski konkursi moraju obezbediti pravovremeno, potpuno, istinito i nepristrasno informisanje građana o svim temama od javnog značaja- ekonomiji, komunalnoj politici, delovanju političkih faktora, kulturi i drugim oblastima. Ukoliko se oni ne realizuju na kvalitetan način, građani ostaju uskraćeni za takve informacije, na koje imaju puno pravo, jer pored ostalog kao poreski obveznici finansiraju medijske projekte, a sami mediji biće projektno „kupljeni“ kako bi se bavili političkom i drugom propagandom.
Smatramo da je jedan od najvećih nedostataka ovogodišnjeg niškog Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Niša činjenica da ne predviđa profesionalni monitoring i evaluaciju načina izveštavanja medija sa aspekta ostvarivanja javnog interesa. Ostvarenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja je svrha raspisivanja ovakvih konkursa, te je krajnje neophodno pratiti da li je ona ostvarena, ili se kroz način izveštavanja promoviše interes lokalne vlasti, neke političke opcije, vlasnika medija ili komercijalnih partnera. Ovaj Konkurs, kao i onaj prošlogodišnji, usputno i nejasno spominje jedino „interni monitoring i evaluaciju“, za koje su niški mediji u svojim projektima do sada navodili da će ih sprovoditi, recimo, kroz “sastanke projektnog tima”, “reakcije gledalaca”, “ankete na ulici” ili „broj retvitova“.
Želimo da verujemo da postoji šansa da kroz aktuelne Izmene i dopune Pravilnika ovaj veliki nedostatak u sufinansiranju medijskih projekata bude ispravljen. Lokalni antikorupcijski forum Niš (LAF), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda i Novosadska novinarska škola dostavili su nedavno Ministarstvu kulture i informisanja predloge za izmenu i dopunu Pravilnika, među kojima je ključni da monitoring načina izveštavanja medija sa aspekta ostvarivanja javnog interesa bude sastavni deo konkursa, te da se takav monitoring mora sastojati iz samoevaluacije novinara i eksterne evaluacije medijskih eksperata. Slično mišljenje o potrebi ovakvog monitoringa Ministarstvu su uputili i NUNS i Lokal press.
Ova tela, institucije i organizacije predložila su Ministarstvu i da se u Izmenama i dopunama Pravilnika predvide merljivi kriterijumi za ocenu kvaliteta medijskih projekata, osnosno egzaktni sistem bodovanja sadržaja projekata. Aktuelni niški Konkurs je, međutim, zadržao prošlogodišnje „rešenje“ po kojem članovi Stručne komisije ocenjuju projekte po nedovoljno jasnim pravilima, odnosno prilično arbitrarno i voluntaristički.
Smatramo posebno zabrinjavajućim što ovaj medijski Konkurs, inače jedan od najvećih u Srbiji, predviđa da gornji limit sredstava koje jedan medij može da dobije iznosi bezmalo trećinu ukupno izdvojenog niškog budžetskog novca za medije za ovu godinu, odnosno 20 miliona od ukupno 68.205.000 dinara.
Podsećamo da je na prošlogodišnjem konkursu za medijsko sufinansiranje koji je raspisalo Ministarstvo kulture za sve medije u Srbiji gornji limit po mediju iznosio sedam miliona dinara. Takođe podsećamo da u Nišu ima vlasnika medija koji godinama unazad, i po pravilu, dobijaju najviše javnih sredstava, što otvara prostor za sumnju da je i ove godine raspisan „Konkurs sa slikom“, napravljen po meri takvih vlasnika. Problem je još veći ukoliko se zna da ti vlasnici poseduju više medija, te bi im mogla biti „poklonjena“ ubedljiva većina sredstava na Konkursu, čime se oni nedozvoljeno favorizuju, ozbiljno ugrožava medijski pluralizam, a jača zakonom zabranjena koncentracija vlasništva.
Ukoliko Grad ne bude suspendovao sprovođenje aktuelnog Konkursa, LAF će zahtevati da se u rad Stručne komisije uvrsti građanski posmatrač, koji je inače predviđen Lokalnim planom za borbu protiv korupcije grada Niša. Građanskog posmatrača bi delegirao LAF, a on bi imao pravo da prisustvuje sastancima Komisije i ostvari uvid u dokumenta, bez prava glasa pri odlučivanju, te da povodom eventualnih nepravilnosti pokreće postupke pred nadležnim organima i o tome obavesti javnost.
Podsećamo da Stručna komisija i gradska Uprava za kulturu prošle godine nisu dozvolile LAF-u da u toj komisiji ima građanskog posmatrača. Na tom Konkursu su oko 86 odsto sredstava, od ukupno 51.128.200 dinara, dobili mediji koji su u Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije, objavljenom u februaru prošle godine, označeni kao mediji koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima.
Mediji čiji su osnivači članovi porodice Radomirović: Belle amie televizija, Belle amie radio, Belle amie internet portal i Narodne novine, dobili su tada 31,5 miliona (skoro 61,5 odsto ukupnih sredstava). Televiziji Zona plus, čiji je vlasnik Vladan Gašić, sin bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, odobreno je 8,1 milion dinara (15,9 odsto), a Televiziji Kopernikus, koja je u vlasništvu članova porodice Milovanović- 4,5 miliona (8,8 odsto).
U Nišu, 11. februara 2016. godine
Koordinatorka LAF-a, Zorica Miladinović
Predsednik UO Skupštine predsednika skupština stanara, Saša Kostić
Direktor programa „Društvo protiv korupcije“ BIRODI, Zoran Gavrilović
