• Poljoprivreda

    Stotine miliona evra štete zbog uzurpatora zemlje

    BEOGRAD – Šteta od uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta, na kojem privatnici imaju useve, a ne plaćaju zakup, meri se stotinama miliona evra, procena je Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

    Resorni ministar Branislav Nedimović najavljuje da će oštra borba protiv uzurpatora biti prioritet vlade, a stručnjaci savetuju da se u tom cilju ojača nadležna inspekcija, da kontrole krenu od krupnih ka sitnijim uzurpatorima, ali i da se neizostavno sredi stanje u katastru nepokretnosti.

    Neki ukazuju i da bi i opštinari trebalo da “uzmu metlu u ruke i srede stanje u svom dvorištu”.

    Koje su razmere ovog problema za Tanjug objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, gde kažu da je od donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu 2006. godine do danas ukupno bilo uzurpirano više od 370.000 hektara. A i cilj tog Zakona je bio, navode, efikasna borba protiv uzurpatora.

    Najviše je bilo onih koji su koristili “rupe” u prethodnom zakoku, a od donošenja novog propisa koji reguliše tu oblast, od 2006. i 2007. godine kada broj otkrivenih uzurpacija, odnosno privatnika koji ilegalno obrađuju državne njive, značajno opada.

    “Od 2015/16. agroekonomske godine do sada, registrovano je oko 20.000 hektara uzurpiranog zemljišta, pre svega u Vojvodini”, rečeno je u Ministarstvu, gde dodaju da će, uz inicijativu lokalnih samouprava, biti utvrđena konačna površina državnog zemljišta koje je korišćeno bez pravnog osnova.

    Kako kažu u Ministarstvu, u Zakonu je uveden model prema kojem su lokalne samouprave dužne da uzurpatorima skinu usev, a neke su to već i učinile – Irig, Inđija, na primer.

    Takođe, Republička poljoprivredna inspekcija ima nadležnost da protiv njih podnosi krivične krijave i stavlja gazdinstvo u pasivan status.

    Savetnik premijera Dragan Glamočić ističe da su ove godine skoro sve opštine donele godišnje programe te prvi put svo zemljiste u registru može da krene u proces licitacije i izdavanja, za razliku od prošle godine kad su to učinile 32 opštine.

    Samo jedna opština, Kula, nije donela program i njoj je obustavljen transfer sredstava.

    On je ukazao da je prošle godine za izdavanje bilo opredeljeno 330. 000 hektara zemljišta, a da će se ove godine 460. 000 hektara naći u nekom obliku zakupa.

    „Na osnovu tog povećanja, ove godine očekujemo da se više od 25 miliona evra slije u budžet“, rekao je Glamočić.

     

    Do sada su gubici usled toga što nije naplaćivano poljoprivredno zemljište iznosili preko 200 miliona evra, istakao je.

    Glamočić je podvukao i da bi svaki predsednik opštine trebalo da „uzme metlu i napravi red u svom dvorištu“.

     

    „Država je napravila propise i zato su opštine dužne da se obračunaju sa uzurpatorima“, rekao je on.

    Glamočić ističe da rešavanje problema komplikuje i to što katastar nepokretnosti nije uređen, ali navodi i da je na tome počelo da se radi, kao i da se primećuju pomaci.

     

    „Svake godine ćemo, nadam se, imati bolje stanje“, rekao je on.

    Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da neki delovi Zakona o poljoprivrednom zemljištu nisu najbolje uređeni – sistem zakupa zemlje, kontrola zakupa, korišćenja, upravljanja, očuvanja plodnosti- i takođe ukazuje da treba ojačati poljoprivrednu inspekciju, brojčano i kadrovski.

    Prostran takođe ukazuje da lokalne samoprave u nekim sredinama nisu stručne za posao koji se od njih očekuje da obave.

    Prostran je podvukao da ako želimo da se zaoštri pitanje zakupa i povećaju povrsine pod zakupom, onda se ta oblast mora urediti u Zakonu, a tamođe se mora ići od velikih ka malim zakupcima.

    Ovaj problem nije, inače, “izum” srpskih agro-privatnika, već i zemlje EU “ratuju” protiv ove pojave.

    U Ministarstvu poljoprivrede kažu za Tanjug da su se sve države susretale s tim problemom dok nisu uredile evidenciju u katastru nepokrednoti, jer je to, pored malog broja inspektora, prevashodan problem.

    “Iz neuređenog katastra nepokretnosti, u kojem je razlika između stvarnog i pravog stanja na terenu, proizilazi veliki broj uzurpacija”, navode u Ministarstvu gde kažu i da je trebalo više od 10 godina u mnogim zemljama EU da srede katastar.

    Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović poručio je ove nededlje da će država do kraja godine identifikovati uzurpartore poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države i prema njima preduzeti sankcije, a sa parcela, čiji se identitet uzurpatora ne zna, biće skinuti usevi.

     

    Nedimović je rekao da će ove godine 144 od 145 opština ući u potpuno legalne tokove, isticući da su na vreme doneti godišnji planovi.

    „Preduzeli smo sankcije prema lokalnim samupravama koje nisu ispunile svoju obavezu, a jednoj je obustavljen transfer sredstava. Godišnji program mora da se sprovodi“, odlučan je Nedimović.

    On je naglasio da je neophodno da se uvede red u ovoj oblasti, jer se radi o velikim finansijskim sredstvima za budžet republike, pokrajine i lokalne samouprave, ukazujući da je ranijih godina bilo ozbiljnih problema i da imovina Srbije mora da se zaštiti.

    Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je nedavno da postoji ozbiljna rešenost države da se evidentira svo državno poljoprivredno zemljište u cilju sprečavanja uzurpacije.

    Prema podacima Ministarstva, od donošenja Zakona o poljoprivrednom zemljištu, država od procesuiranih uzurpatora potražuje oko 33 miliona evra a naplaćeno je oko 27 miliona. U ovoj agroekonomskoj godini naplaćeno je 3,7 miliona evra.

    Foto Tanjug/ J.Pap, arhiva

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com