• BG

    Страдања руских емиграната у Нишу

    Нишлија Василије Никитијевич Перевалов, рођен 1937. године, је потомак, у првом колену, руског емигранта усељеног у Србију после Октобарске револуције. Живот чича Васје, како га већина људи познаје, је дуг и занимљив, а ми га укратко преносимо као илустрацију патњи које је руска заједница у Србији претрпела претходних деценија.

    „За време Другог светског рата“, каже наш саговорник, „Руси у Нишу били су под јаким притиском, али ипак мањим од осталог живља. Рецимо, на срећу, ни један Рус из Ниша није стрељан на брду Бубањ. С друге стране, упамтио сам слику из свог детињства када немачки војник са шмајсером стоји испред наше куће, а бугарски војници претресају породични дом у коме је живела моја мајка и ми деца. (Отац је преминуо исте године када сам ја рођен.)“

    „Током рата се руска заједница у Нишу, ипак, у великој мери осула. Треба имати на уму да су тадашњи руски емигранти листом били противници комунизма и овдашњем народу су говорили о ужасима Октобарске револуције и злочинима Црвене армије. Од 1943. године, свесни да Немачка губи рат и да је сасвим могуће да у Ниш дође управо та Црвена армија, а да власт преузму комунисти, многи Руси се исељавају из Ниша.“

    „Оно што свакако желим да изнесем пред јавност је догађај из времена непосредно по ослобођењу Ниша, октобра 1944. године. Једног дана, аутомобил с разгласом је обишао нишке улице и обавестио све Русе да треба, сутрадан у 9 и 30, да се окупе у дворишту зграде у којој је било седиште Моравске бановине.“

    „Руси из Ниша, који су ту и даље живели, прихватили су позив. Нису очекивали да ће од својих сународника доживети било шта лоше.“

    „Позив је важио за све породице и појединце који су имали везе с Русијом, па се одазвала и моја мајка, иначе Приморка, која Русију никада није ни видела.“

    „Тамо се скупила велика гомила света, стари и млади, жене и деца, имућнији и сиротиња. У згради Бановине су били црвеноармејци и један официр је са списка прозивао руске породице, једну по једну. Када би се прозвана породица издвојила из гомиле, црвеноармејци би неке слали на једну, а друге на другу страну. То је чињено тако што би се упутила цела породица, али било је и породица чији су чланови раздвојени.  Пошто нису сви окупљени знали руски језик, као преводилац је служио један Рус из Ниша, иначе агроном.“

    „Издвојени на једну страну су одмах пуштани кућама, а издвојене на другу страну је на улици чекао кордон црвеноармејаца спроводећи их у камионе. Камиони су одлазили према истоку.“

    „Никада нисмо добили никакву вест о људима који су тада одвезени из Ниша. Да ли су стрељани, одведени у гулаге или им се догодило нешто треће, нисмо никада сазнали.“

    „Верујем да је у овоме улогу имала и ОЗНА. Откуд би Црвена армија знала кога треба уклонити, а кога не?“

    „Мајка и ми деца смо се, срећом, извукли. Потекла ми је крв на нос, па су нас пустили до тоалета да се умијем. Мајка је то искористила, па смо побегли. Не бисмо тако лако утекли да смо били означени као нека претња новим властима.“

    „У Нишу сам завршио основну школу, уписао гимназију и, 1953. године, отишао у СУП да затражим личну карту. Прво се јавио проблем јер је моје презиме било погрешно уписано у документима, али је то исправљено. Када сам дошао да подигнем личну карту, сачекало ме је изненађење. Позвали су ме да уђем у канцеларију и посадили на столицу.“

    • Признај!
    • Шта да признам?
    • Када си, зашто и како дошао из Совјетског Савеза у Ниш? Ко те је послао?
    • Нисам, никада нисам ни био у Совјетском Савезу…
    • Одговарај шта те питамо, иначе ћеш да завршиш у бајбоку, па ћеш да испричаш и што је добро и што није! Говори!

    „Једва сам успео да се спасим упутивши инспекторе на једног свог професора који је познавао моју породицу још у време када сам рођен.“

    „Проблем је био у следећем. Трагавши по књигама држављана, службеници су схватили да нисам уписан као држављанин Југославије! Помислили су да сам, можда, неки убачени елемент. Пазите, то је било исте године када је умро Стаљин.“

    „Углавном, пошто сам сазнао да од свог рођења до момачког доба живим у Нишу, а да нисам југословенски држављанин, затражио сам упис у држављанство, али сам се и распитао како је до свега тога дошло. Помогли су ми управо полицајци који су ме испитивали.“

    „Сазнао сам следеће. Руски емигранти у Краљевини Југославији нису имали држављанство. Сматрали су се поданицима Царске Русије, а нису били ни држављани Совјетског Савеза.“

    „Уколико би се нека девојка из Југославије удала за руског емигранта, губила би југословенско држављанство и примала држављанство, тада већ непостојеће, Руске Царевине! Деца би такође била руски држављани.“

    „Моја матер, рођена у околини Сења у католичкој породици, када се удала за мог оца, примила је православну веру и венчала се по православном обреду, али је постала и поданик Руског Царства. Мало је фалило да је то кошта породичне пензије, коју је ипак добила захваљујући виспрености правника из Железничке радионице у којој је отац радио до смрти.“

    „Имао сам богат професионални живот. Завршио сам Академију за примењене уметности у Београду, тако да сам постао академски вајар. Као студент сам радио, са својим професором Радетом Станковићем, за Маршалат. Израђивали смо предмете у сребру које је Јосип Броз Тито поклањао својим гостима. Једном приликом, Тито нас је позвао код себе, тако да сам имао прилике да га лично упознам. За друга Тита сам израдио и један рондо у сребру, који му је поклоњен приликом посете Нишу.“

    „Иначе, радио сам као професор у Уметничкој школи у Нишу и као просветни саветник. Приредио сам једанаест самосталних изложби скулптура.“

    „Имам децу и унучад, те мирно живим у кући у којој сам и рођен. Међутим, од руске заједнице која је у Нишу живела пре Другог светског рата, није остало готово ништа.“

    Ниш, септембар 2019. године

    Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com