РАТНЕ ИГРЕ: САД планирају да повећају новац за јачање војног присуства у источној Европи, Русија најављује одговор, западни аналитичари обелодањују сценарио рата на истоку Старог континента, Би-Би-Си плаши причом како би изгледао почетак нуклеарног окршаја… Ако је веровати западним медијима свет је на ивици катастрофе, велики рат би могао да букне на истоку Европе, Блиском истоку, на истоку Азије. Да ли је то баш тако?
Неке чињенице су неспорне – данас постоје кризе: украјинска, сиријска, ирачка, корејска – које би могле да из локалних сукоба прерасту у рат ширих размера. Утисак је, међутим, да и тамо где се већ ратује постоји граница коју нико не би желео да пређе и отпочне велики обрачун. Свако би радије да прво упозори, уплаши и добро запрети оној другој страни.
У том светлу треба тумачити и одлуку САД да 2017. године утроше 3,4 милијарде долара како би појачале безбедност савезника у Европи. А све због „агресивног понашања Русије на граница НАТО”.
А како Запад види Русију упечатљиво је објаснио немачки генерал на служби у НАТО Ханс Лотар Домрезе у интервјуу „Велту”.
На питање немачког листа чиме Русија на њега оставља највећи утисак генерал одговара: „Утисак? То није права реч. Веома смо забринути. Русија је у Сирији два пута демонстрирала велику силу. Видели смо како са Каспијског језера испаљује крстареће ракете на циљеве у Ираку. Истовремено су са подморнице у близини Кипра гађани циљеви у Сирији. Са војне тачке тако нешто је било непотребно, то је била демонстрација силе, Путинова порука да све може. Ако могу да са Каспијског језера гађају Ирак онда ракете могу да стигну и до Берлина, Париза и Лондона”.
Русија, наравно, не седи скрштених руку. На најаву САД да ће четвороструко повећати буџет за помоћ савезницима у Европи одмах је стигао одговор.
„Симетричан потез није могућ а није ни потребан”, каже Андреј Келин из руског министарства иностраних послова. „Али неке мере како би се очувала војно-стратешка равнотежа већ су договорене а биће и нових”.
Део тих мера из руског одговора могло би да буде формирање две нове оклопне дивизије о чему пише „Независимаја газета”. „Срце” ових руских трупа биће можда данас и најбољи тенк на свету – армата. Како објашњава руски војни стручњак Јури Неткачев, Москва ради на формирању трупа за брзу интервенцију које би могле да „заштите стратешке интересе Русије унутар али и ван њених граница”. А у случају дужег конфликта ове оклопне дивизије могу се пребацити у близину зоне сукоба авионом или железницом.
ЗАБРИНУТА ИТАЛИЈА: Којим путем ће овог пролећа избеглице кренути у Европу? Уколико балканска траса буде блокирана– због затварања граница од Грчке, преко Македоније, Србије, Мађарске, Хрватске, Словеније до Аустрије – лако би се могло догодити да се мигранти присете Јадранског мора.
Управо такве процене имају италијанске тајне службе које су о својим анализама обавестиле владу у Риму. Крајем јануара, на редовном састанку министара унутрашњих послова држава чланица Уније, Италија је европским партнерима поставила питања: „Шта ако стотине хиљада избеглица крену преко Јадрана у Европу? ” Одговор Италијани нису добили.
Овај избеглички пут није, на први поглед, много компликован. Треба се пребацити до албанских лука и одатле, неким бродићем кренути преко Јадранског мора. Од албанског Драча до италијанске обале има око 80 километара.
Избегличка траса преко Јадрана у Европу није нешто неочекивано. У прошлости су мигранти већ користили Јадранско море, још је у сећању егзодус Албанаца с почетка деведесетих година прошлог века. Најупечатљивија слика виђена је 8. августа 1991. године када је теретни брод „Влора” – зрео за отпад а не пловидбу – накрцан са чак 10.000 људи стигао из Албаније у италијанску луку Бари.
Тадашња влада у Риму премијера Ђулија Андреотија одлучила је – нико од Албанаца са „Влоре” не може да остане. Таква одлука, међутим, није решила проблем. Албанци су наставили да долазе. Данас, пише немачки „Шпигл”, у Италији борави око пола милиона Албанаца.
Италија већ годинама не успева да реши ни проблем афричких избеглица које стижу преко Средоземног мора до Лампедузе или чак Сицилије. А већ прети нови избеглички талас са Јадрана.
Да ли постоји неко решење? То у сваком случају није подизање зидова.
„Европа је деценијама радила на уклањању зидова и подизање нових значило би да издаје саму себе”, каже италијански премијер Матео Ренци.
Зато Италија очекује да се коначно, на прави начин огласи ЕУ и помогне угроженим чланицама. Најављено је да би Унија, на самиту 18. фебруара, требало да обелодани свеобухватни план за решавање избегличке кризе. Оптимизма, међутим, готово да и нема. Сви се слажу једино да ће избеглице остати огроман проблем за ЕУ, толико озбиљан да чак може да сруши садашњу заједничку европску „кућу”.
