Никола Петровић, генерални директор Електромрежа Србије, још није одлучио која му је функција преча. Након што парламент усвоји Предлог закона о јавним предузећима, Петровић ће морати да бира између страначке функције и места директора јавног предузећа. Како нам је јуче речено из службе за односе са јавношћу у овој компанији, Петровић ће ову одлуку донети након усвајања поменутог закона.
Никола Петровић није функционер странке, већ само члан главног одбора, наводи се у одговору „Политици”. Међутим, Предлог закона прописује да „директор јавног предузећа не може да буде члан органа политичке странке односно, да му је одређено мировање у обављању функције у органу политичке странке”. То значи да ће Петровић, уколико не жели Српској напредној странци да врати чланску карту, своју функцију у партији моћи и да замрзне.
Петровић је један од малобројних директора јавног предузећа, који има страначку функцију, а који је јуче био вољан да оговори на питање „Политике” која фотеља му је преча.
Александар Обрадовић, директор ЕПС-а је већ одлучио. У одговору за „Политику” наводи да је чланство у странци замрзао у другој половини 2013. када се на конкурсу кандидовао за директора овог предузећа. Без одговора су били Дмитар Ђуровић, директор „Коридора Србије” (СНС), Душан Бајатовић, директор „Србијагаса” (СПС) и Милан Кркобабић, директор „Поште” (ПУПС) .
Међутим, Агенција за борбу против корупције има примедбе на могућност „замрзавања” страначке функције.
– С обзиром на то да је једно од прокламованих начела у овој области деполитизација, сматрамо да не постоји оправдан разлог за остављање могућности да директор јавног предузећа буде члан органа политичке странке коме је одређено мировање функције – кажу у Агенцији и додају да је њихов предлог да се могућност замрзавања искључи.
На истом становишту је и организација „Транспарентност Србија”. Према речима Златка Минића из ове организације лоше је то што је директорима остављена могућност мировања статуса у странци.
– То суштински неће ништа променити. Наш предлог, који није уважен, био је и да чланови комисије за избор директора не могу да буду припадници странке – објашњава Минић.
Влада је предложила да директори јавних предузећа имају завршене четворогодишње факултете, најмање пет година радног искуства и три године искуства на пословима којима се бави предузеће којим управљају. Покрет „Доста је било” инсистирао је недавно да Никола Петровић, директор ЕМС-а, објави који факултет је завршио. Агенција за борбу против корупције каже да би, осим што имају три године радног искуства у том сектору, обавезан услов био да ти послови захтевају високо образовање.
У Предлогу закона наводи се да је услов и да директор није осуђиван на затворску казну, као и да му уз неко кривично дело није изречена мера психијатријског лечења. Ако све то прође на конкурсу, будући директор не може имати заменика, а јавно предузеће не треба да има друге заступнике осим њега. Али, ако којим случајем не достави извештај о тромесечном пословању – биће разрешен. Исти исход га чека и у случају да не достави план пословања, а још брже и његово неостваривање. Уколико државни ревизор изнесе негативно мишљење на годишњи финансијски извештај предузећу, директору ће то бити знак да пакује кофере. Деси ли му се да против њега буде потврђена оптужница – следује му суспензија.
Вршиоци дужности директора јавног предузећа неће моћи на тој позицији да буду дуже од годину дана, а иста особа неће моћи да буде поново реизабрана.
Закон предвиђа да јавни конкурси за избор директора морају да буду окончани најкасније за годину дана. Док ће директори који су већ изабрани на конкурсу према важећем закону моћи да остану на тој позицији до истека мандата. Конкретно, то би у овом случају могло да важи за Александра Обрадовића, директора ЕПС-а.
Агенција за борбу против корупције, која је дала мишљење о овом пропису не спори да је овај закон у појединим деловима добар са становишта спречавања корупције, али ипак сматра да треба унапредити одредбе о именовању и разрешењу чланова надзорног одбора, директора и вршиоца дужности, као и програме пословања. Они упозоравају да тај део закона садржи ризике корупције, јер су непрецизно формулисане, дају широка дискрециона овлашћења и препуштају влади и министру привреде да подзаконским актима уреде одређена питања која би морала да буду дефинисана законом.
