Колико је тешко од Зоране Михајловић и Небојше Стефановића измамити неку лепу реч о социјалистима, толико напора је потребно и да се у свакодневним саопштењима напредњака нађе неко ко не криви Бојана Пајтића и његове демократе за све што је лоше у земљи. Судећи по томе, за напредњаке опозиционари попут Бориса Тадића, Чедомира Јовановића, Ненада Чанка или Војислава Шешеља – једва постоје.
А ипак, они по рејтинзима не стоје баш толико слабије од СПС-а и ДС-а, иако ове две партије јесу на другом и трећем месту листе популарности. Опет, и превише далеко од, бар за сада, неприкосновеног СНС-а да би му озбиљно угрозиле статус. Тим пре упада у очи да су само ДС и СПС, а у последње време и коалиција ДСС–Двери, предмет непријатељства напредњака. Зашто су опозиционе странке на мети прилично је јасно, али откуда толико неповерење у социјалисте с којима, упркос повременим „ексцесима” појединаца попут Милутина Мркоњића или Бранка Ружића, сарађују у власти од 2012. године?
И лидер СНС-а Александар Вучић све чешће говори о „опозицији која је на власти и која чека прилику да седне на две столице”. Недавно је на ТВ Хепи рекао још: „Нека се сви уједине, нема проблема… Чак се уједињују и Двери и Демократска странка, оно за шта се мислило да је немогуће. Па нека им се и СПС приклони, само нек то не крију.”
Потпредседница СНС-а Зорана Михајловић јуче је за „Политику” објаснила да, иако социјалисте доживљава као партнере у власти, није сигурна да ли они њих доживљавају на исти начин. Како додаје, СНС је од Дачићеве странке до сада доживео врло непријатне ствари које се тешко могу схватити као „партнерство”.
„Примитивне увреде на рачун премијера Вучића, сексистички испади функционера СПС-а на мој рачун, па и последње оптужбе друга Милутина Мркоњића везане за Прокоп показују како СПС види наше партнерство. Ми поштујемо наше партнере с којима смо урадили доста тога доброг за Србију, и нико од њих није ’на мети’ како тврдите, јер ми не пуцамо ни на кога. За разлику од других, ми се бранимо од напада којима смо изложени, и то ћемо увек да радимо”, истиче она.
Социјалисти су се, чини се, одлучили за гандијевску тактику одговора на оптужбе коалиционих партнера – пасивност
Узалудно се, изгледа, социјалисти, мало-мало, па заклињу на верност Вучићу. Као Ивица Дачић и јуче у Скупштини Србије. „Желим да скренем пажњу било коме ко пише или нас тера да идемо са ДС, Тадићевом странком (СДС), Чанком, Чедом или Дверима, бившом Коштуничином странком, Шешељевом странком и тако даље, а то понекад кажу и наши пријатељи из СНС-а да бисмо ми можда могли са њима, ево да вам кажем: идите ви са њима ако хоћете, ми нећемо.”
Социјалисти су се, чини се, одлучили за гандијевску тактику одговора на оптужбе коалиционих партнера – пасивност. Дијана Вукомановић, председница Извршног одбора СПС-а, по угледу на свог страначког шефа, смирује игру, коју, уосталом, и сматра делом предизборног политичког маркетинга.
„Свака партија има своје стварне и замишљене противнике. СПС није непријатељ СНС-а, али јесмо конкуренти на изборима, и то са свима. Разлика је у томе што се СНС бори за златну, а ми из СПС-а за сребрну медаљу. Ми социјалисти свакако намеравамо да стојимо на победничком трону и након избора – а победници су они који заузму прва три места”, објашњава Вукомановићева за наш лист позицију СПС-а.
Политички аналитичари Ђорђе Вукадиновић и Дејан Вук Станковић су сагласни када је реч о оцени шта је узрок оваквог односа коалиционих партнера – неповерење СНС-а у СПС и слично бирачко тело за које се боре. Када је реч о односу напредњака према другим странкама, Станковић указује да су са ДС увек били на некој врсти ратне ноге и да ту нема ничега изненађујућег – као што се и ДС искључиво бави СНС-ом и Вучићем. А то што имају другачији однос према Тадићу и Јовановићу, Станковић објашњава могућом проценом СНС-а да они и овако не би могли значајно да порасту у бирачком телу.
То што СНС напада ДС и ДСС Ђорђе Вукадиновић сматра донекле логичним, јер је реч о опозиционим странкама које се не нуде за партнера СНС-у. Али указује да је „необично и помало бизарно” то што напредњаци штеде или су врло благи према опозиционим странкама попут СДС-а, ЛДП-а, ЛСВ-а или СРС-а („можда ће им неко, ЛСВ на пример, бити потребан за Војводину”), а истовремено сваку прилику користите да најжешће ударе по коалиционом партнеру. Друга бизарност, по њему, јесте то што СПС то подноси „са филозофским и готово мазохистичким миром”, сем понекад Мркоњића и донекле Ружића. И то, према његовој оцени, или због очувања коалиције или можда због страха од неких афера.
У СПС-у, незванично се може чути, нападе напредњака тумаче њиховом намером да им оборе рејтинг. „Приче да ћемо ићи са проевропском опозицијом су бесмислене, ми смо се јасно определили. Али, ми имамо око 15 одсто и вероватно је неко проценио да треба да нам спусти рејтинг (што је у политици легитимно) да би после избора наша цена за евентуални договор са напредњацима била што мања”, истиче извор „Политике“ у врху СПС-а.
Извор неповерења напредњака у социјалисте можда је и у догађају из 2008. Поводом Дачићеве јучерашње изјаве Небојша Стефановић је за Танјуг прокоментарисао: „Све би то било у реду да исто то није причао 2008. године, а онда отишао заједно са Пајтићем, Тадићем и Чедом.”
