BG

Странци бесплатно добијају наше школоване стручњаке

Због великих миграција младих образованих људи Србија сваке године изгуби између триста милиона и милијарду и двеста милиона евра, говоре подаци из студије под „Трошкови емиграције младих из Србије”, коју је спровео Институт за развој и иновације уз подршку британске Вестминстер фондације за демократију. У тој рачуници узима се, рецимо, да је ову државу један средњошколац коштао 21.000 евра а студент 34.000.

– С обзиром на то да Републички завод за статистику не води емиграциону статистику, процене броја миграната крећу се између 15.700 и 49.000 особа. У извештају о међународним миграцијама Организација за европску безбедност и сарадњу процењује да је из Србије у периоду од 2012. до 2016. године отишло око 245.000 лица, што у преводу значи да у земље чланице ОЕЦД годишње емигрира око 49.000 људи – истакао је директор Института за развој и иновације Ненад Јевтовић.

Он је нагласио да су најдиректнији трошкови с којима се наше друштво сусреће заправо губитак пара уложених у образовање. Трошкови осмогодишњег образовања које је окончано 2018. године износе око 13.500 евра по ученику, средњошколца 21.000 евра. Уколико се говори о некоме ко је дипломирао, школовање тог младог човека од предшколског узраста, преко основне и четворогодишње средње до краја академских студија ако је у просеку трајало пет година и окончано 2018. године – било је уложено око 34.000 евра, док се на основу расположивих информација долази до грубе процене од око 55.000 евра за доктора наука. Када се све то помножи са бројем људи који одлазе, трошкови варирају од 300 милиона евра до више од 1,2 милијарде евра у једној години, што за Србију представља огроман губитак.

– Нажалост, ни ту није крај приче о трошковима емиграције, јер свака запослена особа доприноси бруто друштвеном производу Србије – ако неко емигрира он више не доприноси. Међутим, одлазак једног младог човека има бројне индиректне трошкове и последице. Он више не одлази у куповину, што додатно смањује бруто национални производ, а његовим одласком престаје потреба за постојањем једног броја лекара, пекара, апотекара, фризера и бројних особа запослених у услужним и државним службама, који својим платама такође доприносе бруто друштвеном производу. Економска рачуница говори да потенцијални бруто друштвени производ губи око 19.446 евра са одласком сваког младог човека. Ако бисмо говорили у метафорама, када млада особа пређе границу наше земље, она у једној руци носи кофер са 19.446 евра, а у другој кофер са сумом која представља трошкове њеног образовања – сликовито је објаснио Ненад Јевтовић.

Он је истакао да су разлози због којих млади емигрирају углавном економске природе, што не треба да чуди ако се има на уму да је трећина њих незапослена, а да стопа ризика од сиромаштва износи 29 одсто.

Иако се у земљу сваке године слије око 2.641.000 евра на име дознака, анализа показује да се чак 70 одсто новца од дознака троши на личну потрошњу. Свега три одсто новца од дознака инвестира се у покретање бизниса. И сама структура дознака прилично се мења – осамдесетих година од новца коју су слали рођаци из иностранства градила се кућа у родном крају, деведесетих година су од тог новца породице у Србији преживљавале, а данас емигранти све чешће одлазе са целим породицама, па у земљи не остаје нико коме би слали новац.

Заменица амбасадора Велике Британије у Србији Трејси Галагер истакла је да су миграције младих природан процес, али да проблем представља чињеница што велики број младих из Србије одлази из нужде.

Продекан за научноистраживачки рад Економског факултета Младен Стаменковић подсетио је да се са проблемом миграције младих сусрећу бројне земље Европе – од балтичких земаља до Ирске. Он је навео да су балтичке земље изгубиле четвртину свог становништва, а онда су власти Финске одлучиле да потпуно информатизују образовање. С друге стране, Ирска је свој економски бунт засновала на трећој генерацији емиграната која се вратила у матицу из САД почетком деведесетих година.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh