Уништити културни идентитет народа, то је желео Хитлер када је наредио да бомбардовање српске престонице 6. априла 1941. године почне разарањем Народне библиотеке.
Вођа Трећег рајха био је бесан због тога што се земља након пуча окренула западним савезницима. Његов одговор је био операција „Страшни суд”.
Уништен је читав национални фонд библиотеке на Косанчићевом венцу, чиме је неповратно изгубљен део националне прошлости. У ватри су изгорели декори и костими Народног позоришта, архиве Историјског музеја Србије.
Уз хиљаде људи који су нестајали под рушевинама нестајала је и српска културна баштина.
У исто време, у Лувру, нови управник, гроф Франц Волф Матерних, немачки аристократа и врсни познавалац уметности, бацио се на посао рестаурације уметничких дела у колекцији најважнијег музеја на свету, у сарадњи са француским директором Лувра Жаком Жожаром, који ће после рата постати једна од најважнијих личности у обликовању француске културне политике.
Музеј је поново отворен 29. септембра 1940. године, три месеца од почетка окупације. „Почећемо реконструкцију и рестаурацију културног блага широм Француске и Европе. Издато је стриктно наређење трупама да не оштећују уметничке предмете”, каже немачки управник у филму „Франкофонија, Лувр под окупацијом” руског редитеља Александра Сокурова. Официрима и војницима Вермахта на Источном фронту издата је, међутим, другачија наредба: културна добра овде немају никакав значај, уништите их. На документарним снимцима опсаде Лењинграда које Сокуров користи у филму руски војници износе из Ермитажа уметничка дела да би их склонили од немачког напада, док су на улицама тела становника страдалих од глади и изнемоглости.
Као и Народни музеј у Београду и Ермитаж је био један од циљева немачке војске, иако су у њему чувана дела непроцењиве вредности за светску културну баштину, баш као и у Лувру. На музеј је пало седамнаест ракета и две бомбе које су бачене из авиона. Према руским подацима, немачке трупе су на територији Совјетског Савеза уништиле 427 музеја (173 у Русији), спалиле или пренеле у Немачку 180 милиона књига и 13.000 музичких инструмената. Као данас Исламска држава у Сирији и Ираку. Пре њих је америчка инвазија на Ирак омогућила пљачкање ирачких музеја и библиотека. Непроцењиво национално благо је отето и завршило у приватним колекцијама. Баш као што се десило и са уметничким делима којих су се докопали нацисти.
У Сокуровљевом филму у једној од сала Лувра појављује се Наполеон, да нас подсети одакле потиче знатан део колекција великог музеја. Од пљачке. Између „цивилизованих” народа и „варвара” граница је некад врло мутна.
