BEOGRAD – Jedinice lokalne samouprave treba da budu aktivne u rešavanju problema zagađenja vazduha, rekla je danas ambasadorka Francuske Kristin Moro na seminaru koji su oragnizovali Ambasada Francuske u Srbiji i CEDEF.
„Zagađenje vazduha predstavlja ozbiljan problem u Francuskoj izazivajući više stotina hiljada smrtnih slučajeva, oštećenje materijalnih dobara i ima određene posledice na kvalitet života građana i uticaj na njihovo zdravlje“, rekla je za Tanjug Moro.
Otvarajući seminar pod nazivom „Zagadenje vazduha: Doprinos lokalnih zajednica u borbi protiv klimatskih promena“ ona je upozorila i da je u svetu zbog zagađenog vazduha ugroženo više od milijardu ljudi.
Srbija ne zaostaje po pitanju kvaliteta Zakona koji su uvedeni sa ciljem kontrole kvaliteta vazduha, ali je ključni problem – nedostatak primene propisa, rekla je Ana Bovan, predsednik CEDEF-a.
Srbija raspolaže sa 40 mernih stanica i jednom laboratorijom čija je namena kontrola zagađenosti vazduha, a za sprovođenje regulative EU nedostaje kadar i više novca iz budžeta, rekao je Dejan Lekić iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Sebastijan Duš, zadužen za održivi razvoj u francuskom gradu Mec, kaže da je prošle godine u Francuskoj od posledica respiratornih oboljenja umrlo 45.000 ljudi, a kao jedan od razloga naveo je saobraćaj.
„U Francuskoj svaka lokalna zajednica ima svoj plan za klimu, vazduh i energiju. Lokalne samouprave mogu da ograniče saobraćaj uvođenjem markica – zabrane za starija vozila koja emituju više ugljen dioksida,“ rekao je Duš i kao posebno zanimljivu meru naveo „dizelaciju voznog parka“, po kojem država dodeljuje bonus svakome ko se opredeli za kupovinu vozila koje emituje manje CO2.
Gi Berže, predsednik asocijacije Er Loren, kao pozitivan primer za unapređenje životne sredine naveo je način finansiranja njegove organizacije.
„U našem okruženju industrija je najveći zagađivač, pre svega crna metalurgija. Svaki industrijski pogon plaća našoj organizaciji jedan evro po glavi stanovnika i jedan evro za troškove nadgledanja kvaliteta vazduha. Trošak u slučaju nepreduzimanja bilo kakvih mera bio bi pet evra, više nego duplo skuplje,“ objasnio je Berže.
Koordinator projekta za zemlje Jugoistočne i Centralno-istočne Evrope, Alijansa za zaštitu životne sredine i zdravlja Vlatka Matić Puljić istakla je da termoelektrane imaju udeo od 56 odsto ukupnog broja zagađivača, i da je „po količini i kvalitetu raspoloživih podataka, Srbija u samom vrhu, dok je Makedonija ocenjena kao najzagađenija u regionu“.
Tihomir Popović iz Agencije za zaštitu životne sredine je izneo podatke da u Srbiji dve trećine građana živi u uslovima vazduha koji treba čuvati, dok jedna trećina živi u uslovima vazduha koji treba prečistiti.
„U urbanim sredinama je situacija obrnuta: dve trećine građana diše vazduh koji nije dovoljno čist“, rekao je on.
Aerozagađenje najviše pogađa decu i osim respiratornihi infekcija, utiče na uhranjenost i rast deteta, ispričala je dr Maja Nikolić iz Instituta za javno zdravlje Niš.
Da se ipak nešto rešava na lokalnom nivou, obajsnio je dr Miodrag Grujić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.
„Sredstvima Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine kupljeno je pet električnih autobusa,“ najavio je Grujić i dodao da se nastavlja sa priključenjem objekata na daljinsko grejanje, kao i da se sprovodi plan adaptacije na klimatske promene.
