На Тргу републике недавно је откривена Виртембергова капија, а очекује се да ће у наставку радова бити нађени и остаци Стамбол капије. Осим ове локације са археолошким налазима из средњег века, једно од централних места у срцу града које крије право историјско благо јесте Студентски трг. Ту је био центар античког Сингидунума. Имајући у виду да је на дојучерашњој окретници тролејбуса предвиђена изградња подземне гараже, очекује се да се будући градитељи сусретну са налазима из римског периода и то из првог и трећег века.

Због тога су стручњаци са Археолошког института у Београду послали допис надлежним институцијама са елаборатом у коме је изнета анализа материјалних остатака античке архитектуре на Студентском тргу.

– На месту трга и у његовој непосредној околини до сада су откривене античке терме у Академском парку, антички објекти испред Филозофског факултета, конкретно на месту платоа, локалитет Студентски трг 9 где се данас налази хотел „Сквер најн” и антички канали испред улаза у Етнографски музеј. Испод окретнице налазе се изузетно очувани зидови високи метар са нетакнутим римским подовима и зидовима. Они нису археолошки истражени иако су откривени 1989. године. Ако се генерално узме у обзир археолошка слика, овде се можда могу видети и остаци турског гробља, мезарлика, где су погинули турски борци у борбама око Београда. Остаци из тог периода откривани су у последњих 60 година приликом разних комуналних интервенција на ширем простору Студентског трга. Мезарлик се простирао све до Змај Јовине и Кнез Михаилове улице – објашњава Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института.

Студентски трг био је центар античког Сингидунума. Ту је била једна од главних улица која се протезала од данашње Влајковићеве, преко Доситејеве, Змај Јовине, Васине, избијала ка Узун Мирковој и скретала у Рајићеву.

– Тај пут откривен је приликом изградње Тржног центра у Рајићевој. Он је уводио античког човека кроз капију која се налази на месту данашње Градске библиотеке у војни логор. На платоу код Филозофског факултета откривена је велика грађевина из трећег века наше ере која има три апсиде и систем подног грејања, ту су откривени остаци из најстарије фазе Сингидунума с краја првог и раног другог века где су се грађевине правиле од плетера и лепа, односно прућа и земље – прича Поп-Лазић.

Допис надлежнима о налазима испод Студентског трга нису послали само археолози из Археолошког института, већ и из Српског археолошког друштва.

– У свом елаборату навели смо неке од критеријума које би требало испоштовати приликом градње гараже на Студентском тргу.

Један од њих је да се у пројекту мора предвидети презентација античке архитектуре. Спремни смо да радимо са пројектантима и извођачима радова да би се то наше благо сачувало. Ми смо за то да буде изграђена подземна гаража, али да буде сачуван и приказан локалитет. Пројектанти би требало да предвиде да се један спрат подземне гараже одреди за презентацију споменичког наслеђа – римске архитектуре – каже Поп-Лазић и истиче да се таква пракса примењује широм света. Ако се у обзир узме само Балкан, такав пример постоји у центру Софије, где је приликом изградње метроа откривен део античког периода. Исти примери постоје и у Солуну, Константинопољу, односно Истанбулу, али и у Сремској Митровици где је градска кафана подигнута над базиликом Светог Димитрија из петог века.

– Иако смо о налазима на Студентском тргу обавестили надлежне у децембру 2104. године, од тада до данас нисмо добили никакву повратну реакцију од града – каже Поп-Лазић.

Терме испод Академског парка

На простору Академског парка, који многи називају и Студентски, налазе се остаци римског купатила из трећег и четвртог века. Цео простор парка налази се у заштићеној зони римског Сингидунума и то дела цивилног насеља које се простирало до Трга републике.

Римске терме су, сасвим случајно, откривене 1968. године када се копала рупа за постављање цистерне за мазут у згради Градског комитета Савеза комуниста. Археолошка истраживања настављена су 1969. године. Терме су највећим делом откривене. Откопано је осам просторија и оне припадају једном устаљеном типу античких терми. Прва просторија у низу била је свлачионица или просторија за припреме, међутим она на овом локалитету није пронађена. Код нас је откривен такозвани фригидаријум, односно просторија са хладном водом. На ову просторију надовезивала се просторија са млаком водом – лаконикум, где су се купачи знојили и припремали за улазак у калдаријум односно просторију у којој је била топла вода.

У калдаријуму су пронађена два базена. Откривени су и остаци зидане пећи у којој се загревао ваздух који је потом грејао воду. Купатило је било јавно, а посећивали су га и мушкарци и жене.

Терме су све до 1978. године биле видљиве, међутим овај део је било тешко одржавати јер се ту скупљала велика количина отпада. Пошто није урађено решење за наткривање терми, а и због недостатка новца, извршена је њихова конзервација. Терме су потом закопане земљом јер је закључено да ће их она најбоље очувати.