Постоје правила у редоследу потеза дизајнера ентеријера када крене у пројекат уређења једне просторије: чему је ова намењена, па према томе избор стила и намештаја, његов распоред, врста и распоред расветних тела, и тек при крају избор завеса и тепиха.

Али, свако правило има изузетак, па тако и у случају дизајна тепиха дизајнерке Хелен Јардли. Она је експерт за обликовање текстила, прецизније, тепиха за облагање подова. Према њеним речима, под по коме газимо мора бити доминантан у обликовању ентеријера, јер прво што видите када улазите у једну собу јесте површина по којој ћете се кретати.

„Закорачите гледајући у под да се не бисте саплели или оклизнули.

Ако тако урадите, суочићете се са површином која ће вас повести у свет маштања, јер то на шта ће ступити ваша стопала може бити нешто попут меке траве, валовите морске пене или густиша шумских стабала.”

Обриси стабала на пурпурној позадини подсетиће вас на смирај сунца посматран кроз шумски предео испуњен нестварном светлошћу пригушених сенки. Дизајнерка у своју прагматичну креативност уплиће поезију и сликарство на веома успешан и допадљив начин који ће се свидети многима.

„Боје су моја пасија, а мој дизајн се ослања на боје готово у потпуности”, каже дизајнерка.

Она жели да осликава подне површине да би им подарила још једну димензију. Поред тога што ћемо по подовима газити, на њима можемо радити још понешто: седети, лешкарити, маштати.

Они који познају историју тепиха кроз векове, знају да овај концепт није ништа ново. Теписи (нарочито они источњачки), одувек су били више од обичних предмета за кућу. Ово је само модеран допринос вековној традицији респектовања тепиха.

Хелен Јардли

Британска дизајнерка модерних тепиха, дипломирала је на Краљевском колеџу за уметност у Лондону 1982. године. После неколико година покреће сопствени бизнис у свом самосталном дизајн-студију. Од самог почетка одлучила је да блиско сарађује са архитектaма и дизајнерима ентеријера, али не на начин да њен рад буде подређен њиховим прохтевима већ да се наметне својим стилом и концептом улоге тепиха у ентеријеру. То је резултирало запаженим акцентовањем на целини ентеријера који су увек успешнији од оних код којих се поједини елементи бирају парцијално. „Не очекујем да све почне од избора тепиха, али не могу да дозволим да тепих буде последњи у низу одлука”, каже она. Своје креације излагала је на изложбама дизајна у Јапану, у Француској и наравно у Великој Британији. Њени теписи су део колекције Викторија и Алберт музеја у Лондону, као и других уметничких институција које се баве дизајном савременог текстила.

Арх. Радмила Милосављевић

www.dopisna-skola-ambijent.rs