Када се слегну утисци после изузетне пете утакмице Торонта и Голден стејта, у којој је много сегмената довело до победе Вориорса која их је оставила у великом финалу, остаје да се издвоји део који може да буде путоказ за очекивања од шестог меча, ноћас у Оукленду (три часа). Шампиони су смањили на 3:2 највише захваљујући „тројкама”, где су последње три од укупних 20 (рекорд финала за гостовања, други најбољи домет уопште) извукле екипу из понора шест поена заостатка у којем је била два и по минута пре краја.
У овом сусрету забележена је друга највећа разлика у броју погодака за три поена, у историји финалних дуела: „ратници” су имали 12 више од ривала (рекорд 13, Кливленда из 2017. против Голден стејта када је поставио рекорд са 24 успешна покушаја). Оне три су погодили Клеј Томпсон (две) и Стефон Кари од чијег шутерског надахнућа ће зависити исход шесте битке, будући да је сезону због повреде управо завршио први стрелац екипе Кевин Дурант.
У каквој је форми Томпсон, чије неиграње у трећем мечу није било без последица по резултат, говори то што је овог часа његов проценат за „тројку” у финалу невероватних 57,6 одсто, са 20 прецизних од 35 шутева (у претходној рунди са Портландом на 33,3 одсто). То је најбоља реализација „тројки” у историји борбе за НБА титулу, међу играчима са најмање седам покушаја по наступу.
Са таквим учинком, реално је да ноћас избије на друго место листе играча са највише „тројки” у финалу: тренутно има 82, четири мање од Леброна Џејмса. На првом је Кари, који је на старту ове серије прешао троцифрену границу и сада има 118. У историји плеј-офа, Кари је недостижан са 467, а Томпсон трећи са 370 (Реј Ален 385).
Клеј овог лета постаје „слободан агент” па, иако је мало вероватно, није немогуће да ових дана последњи пут на терену ратује уз раме са Стефон. Зато би их требало гледати са представом да је реч о једном од два најбоља бековска пара свих времена у америчкој профи кошарци, који не дели много од тога да буде проглашен и најсјајнијим.
Најрелевантније листе најмоћнијих комбинација „плејмејкер” – шутер имају Карија и Томпсона у прва три тандема. Како ствари стоје, једина права конкуренција је дуо Меџик Џонсон – Мајкл Купер, који су осамдесетих година били саборци у шоутајму Лос Анђелес Лејкерса.
Саиграчи од сезоне 1979–1980. до 1989–1990, имали су збирни биланс: пет титула, осам финала, по три признања за најбољег актера финала и регуларног дела сезоне, десет наступа на „ол стар” утакмици, девет избора у неку од идеалних петорки, а осам у најбоље дефанзивне поставе. Статистика је била: кошеви Меџик 19,8/ Купер 8,9, скокови 7,3/3,2, асистенције 11,2/4,2. Меџикова подршка био је и Бајрон Скот (актер код три титуле), али је Куперова улога била важнија, иако је у првој петорци био само 94 пута, на 873 меча. Уз најбољег „плејмејкера” икада, деловао је као стопер за најопасније играче ривала.
Учинак Карија и Томпсона у регуларном делу првенства од сезоне 2011–2012. је следећи: три титуле, пет финала, два МВП признања лигашког дела, 11 „ол стар” наступа, осам појављивања у најбољим петоркама, једно у водећим дефанзивним поставама. Статистика гласи: кошеви Кари 24,3/ Томпсон 19,5, скокови 4,6/3,5, асистенције 6,8/2,3.
Иза два најбоља тандема, долазе Ајзеја Томас и Џо Думарс (Детроит 1985/1994, две титуле, три финала), Џери Вест и Гејл Гудрич (Лејкерси, седам сезона крајем шездесетих и почетком седамдесетих, један пехар, четири финала), Волт Фрејзер и Ерл Монро (Њујорк 1971/1977, једном на трону, два финала), Тони Паркер и Емануел Ђинобили (Сан Антонио 2002/2018, четири титуле у пет финала, али ниједне године неко од њих није био најбољи играч екипе), итд.
Ове године, Кари је уврстио Меџика у своју најбољу петорку свих времена, а великан из Лос Анђелеса је изјавио да би Вориорси морали да доминирају читаве деценије да би достигли његову генерацију у Лејкерсима…
