Novosti online

Сутра разговори мандатара, до 16. јуна заокружен систем власти

Мандатар Александар Вучић требало би сутра да почне разговоре о будућој влади, са свима, како је рекао, који то желе.

То је први корак у процесу којим ће се, за око две седмице, политички систем Србије вратити у нормалне токове, нови посланици у покрајинском и републичком парламенту ући у клупе, а председници и министри две владе преузети функције.

Како је најавио мандатар, цео процес би требало да буде окончан до 16. јуна.

Вучић је за 2. јун најавио конституисање покрајинског парламента, а за 3. или 4. јун конституисање републичког парламента.

„Недељу дана касније је реално да се крене у формирање покрајинске владе, затим и републичке и све би требало да буде завршено до 16. јуна”, рекао је Вучић након прошлонедељне седнице Председништва СНС.

Иако је СНС отворен за разговоре са свим политичким партијама које су заинтересоване, то не значи, прецизирао је мандатар, да ће сви ући у нову владу.

С ким ће већ од сутра мандатар разговарати још није званично познато.

Извесно је ко ће се одазвати позиву.

СПС ће свакако бити међу њима, као и ЛДП, чији је председник Чедомир Јовановић још раније у јавним иступима прецизирао да „не трчи” у будућу владу, али да би било политички несувисло не разговарати са неким ко је „покупио” 50 одсто гласова на изборима.

Одазваће се, према писању медија, и лидер покрета „Доста је било” Саша Радуловић, као и председник Двери Бошко Обрадовић, који сматра да је, иако су им политички погледи другачији, а често и потпуно сукобљени, за будућност Србије дијалог између различитих политичких програма веома користан, док његова коалициона партнерка председница ДС С Санда Рашковић Ивић сматра да нема о чему да разговара, јер, наводи, немају шта да кажу мандатару.

Један од оних који се такође очекују на разговорима је и лидер Бошњачке демократске заједнице Муамер Зукорлић, чији програм, осим идеје помирења која је обележила његову изборну кампању, није довољно познат широј јавности.

Став Социјалдемократске странке и, поготово, Лиге социјалдемократа Војводине још није познат.

Бојан Пајтић је раније такође већ најавио да ДС неће учествовати у разговорима.

Лидер СНС је на Изборној скупштини странке рекао да напредњацима нису потребни коалициони партнери за формирање републичке и покрајинске владе, али да због интереса Србије рачунају на што више људи који ће са њима да се боре за исти циљ.

„Мислим да је важно да пронађемо најбоље решење за Србију, иако знам да ће многи у Председништву одмах да скоче и да ми кажу против кога су. Увек је лако бити против некога, зато су они који су били против нас изгубили, јер народу ништа осим мржње нису имали шта друго да понуде. Морамо да водимо рачуна о Србији и да нађемо више људи који ће са нама да буду за нешто”, рекао је Вучић.

Новоизабрани потпредседник СНС Миленко Јованов рекао је да ће СНС саслушати све који желе да изнесу став о томе какву Србију желе у будућности.

„Контактираћемо са свима који су вољни да разговарају о томе како виде Србију, то је важно због политичког система и свега осталог како би све дошло на ниво који желимо и причаћемо чак и о стварима око којих се не слажемо”, рекао је Јованов.

Прве вести о формирању институција власти доћи ће у четвртак, 2. јуна, из Новог Сада, када би на првој седници Скупштине Војводине требало да буду потврђени мандати 120 посланика.

Дан или два касније би требало да буде одржана конститутивна седница републичког парламента, на којој се потврђују мандати 250 посланика, бирају председник, потпредседници, генерални секретар, одређују посланичке групе и делегације републичког парламента у међународним институцијама.

Парламент се сматра конституисаним потврђивањем две трећине мандата, а потом следи расправа о избору председника највишег законодавног тела, кога предлаже најмање 30 посланика.

За заказивање првих седница оба парламента надлежни су председници претходних сазива – Маја Гојковић и Иштван Пастор.

Након формирања покрајинског и републичког парламента следи избор влада Србије и Војводине.

Владу Србије бира Народна скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника владе, а Скупштина одлучује о избору владе у целини.

Влада је изабрана већином гласова од укупног броја народних посланика.

Када је у питању покрајинска влада, кандидата за председника предлаже председник Скупштине, пошто саслуша мишљење представника посланичких група, а Скупштина истовремено одлучује о избору председника, потпредседника и чланова покрајинске владе.

Они су изабрани ако добију подршку већине гласова од укупног броја посланика. (Танјуг)

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh