Društvo

Све мање ђака у Ваљеву

 

Србија није пространа држава, али пут од Ниша до Ваљева није кратак, нити лак. Међутим, свако зло, у себи садржи и зрно добра.

Док фоторепортер држи у рукама волан и проклиње сеоске путеве и необележене раскрснице од Сопота до Великих Црљена, уредник може да се посвети проучавању демографије Ваљева, а све помоћу савремених технологија оличених у мобилном телефону с приступом интернету.

Модерна техника ажурно избацује бежичном везом примљене податке.

Према званичној статистици, у Граду Ваљеву је прошле, 2017. године, живело 86 677 људи. Живорођених је било 751, а умрлих 1 369. Негативан природни прираштај – 618 становника. Стопа наталитета 8,7 промила, стопа морталитета 15,8 промила, стопа природног прираштаја становништва -7,1 промила. Просечна старост мајке при рођењу детета – 29 година и 7 месеци.

Показује званична статистика и механичко кретање становништва. Током 2017. године, у Град Ваљево се доселило 1 085 становника, од чега 425 из других округа у Србији, 160 из других општина у Колубарском округу (Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб) и 500 се преселило унутар територије Града Ваљева.

Истовремено, иселило се укупно 1 225 Ваљеваца, и то 580 у друге округе у Србији, 145 у друге општине у Колубарском округу и 500, као што рекосмо, унутар Града Ваљева. Миграциони биланс је негативан и износи 140 више исељених из Града Ваљева него што је у њега досељено. Град Ваљево је привукао, у пребивеном броју, 15 становника из других општина Колубарског округа. (Број од 160 досељених, мање 145 одсељених, даје разлику од 15 душа.) Међутим, у пребивеном броју, Град Ваљево је напустило 155 становника који су се одселили у друге округе у Србији више него оних који су се из других округа у Ваљево доселили. (Број од 580 одсељени, умањен за број од 425 досељених из других округа, даје остатак од 155.)

Штета што на интернет још увек нису постављени подаци о међународним миграцијама Ваљеваца. Какви ли би тек ту минуси били приказани?

Тако потковани подацима, стижемо, после четири сата вожње, у Ваљево и одмах разговарамо с овдашњим просветарима. Како другачије? Ко боље види шта се догађа у народу од радника у школи, институцији у којој сваки грађанин проведе бар десетак година свог живота?

Наша прва саговорница је Зорица Јоцић, доктор дидактичко-методолошких наука и начелник Школске управе за Колубарски и Мачвански округ са седиштем у Ваљеву.

Начелница Зорица није губила време, већ се и сама добро припремила за рауговор. Један срк црне кафе, један гутљај лепог чаја, и пред нама је скица школства у Подгорини и Мачви.

„Наша Школска управа покрива територију четрнаест локалних самоуправа, међу којима су три града. Имамо 102 основне и средње школе и 14 матичних предшколских установа. Задовољни смо резултатима које постижемо; министар просвете нас је у неколико наврата похвалио.“

„Међутим, број ученика опада из године у годину. У школској 2013./`14. години, на територији целе Школске управе, било је 36 458 ученика основних школа. Школске 2017./`18. године, било 34 353 ученика основних школа. Током пет година, 2 105 ученика мање.“

Па, то је пад од близу 6%?

„У самом Граду Ваљеву, који је средиште Колубарског округа, такође постоји смањење броја ученика. У школској 2013./`14. години, у Граду Ваљеву, био је 6 381 ученик основних школа. Школске 2017./`18. године, било 6 265 ученика основних школа. За пет година, 116 ученика мање.“

„Смањење броја основаца је присутно у свим срединама на територији Школске управе, али је израженије на селу него у граду. Основна школа ,Милан Муњас` с Уба има чак 1 361 ученика, ОШ ,Лаза К. Лазаревић` из Шапца 1 344 ученика, а Прва основна школа из Ваљева 955 ученика. С друге стране, ОШ ,Милош Гајић` из села Амајић код Малог Зворника има само 53 ученика, а ОШ ,Здравко Јовановић` у Поћути код Ваљева има 83 ученика.“

Број ученика се смањује. Има ли вишкова наставника?

„Сваке године, у Школској управи формирамо радну подгрупу за праћење ангажовања запослених. У радној подгрупи су начелник Школске управе, представници четири репрезентативна сидниката, саветник за финансије и седам директора школа. Подгрупа ради током читаве године и решава проблеме вишкова радника и радника с непуном нормом у складу с прописима. Сви подаци се уносе у Информациони систем ,Доситеј`, тако да су директори школа дужни да преузму све вишкове и све раднике с непуном нормом, ако за то има простора. Успевамо да решимо проблем скоро свих технолошких вишкова и радника с непуном нормом, али често запошљавајући их у другом месту.“

Шта рећи после оваквих података? Леп ваљевски крај, који је у стварању модерне српске државе дао велики допринос, остаје без деце, а тиме и без људи.

Од 27 140 ваљевских породица, безмало осам хиљада је брачних парова без деце и још око триста педесет ванбрачних парова без деце.

При таквом стању ствари, не пише се лоше само просветарима који се муче да обезбеде себи посао и егзистенцију. Лоше се пише свима нама.

Драгана Костић

Фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ваљево. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh