Novosti online

Све мање наде за договор о попису становништва у БиХ

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Како цури време све је више оних који верују да три надлежне статистичке агенције у БиХ (РС, ФБиХ и БиХ) неће успети да у законском року (1. јул) постигну договор о јединственој методологији обраде пописних података из пописа становништва у БиХ из 2013. и да ће ове податке, напослетку, објавити сваки ентитет за себе. Да би се ствари могле одвијати у том правцу већ су наговестили најзначајнији политички лидери у БиХ, пре свих Милорад Додик, председник РС, и Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва БиХ, што би значило да ће свака статистичка агенција изнети резултате у складу са властитом методологијом.

Такви резултати пописа вероватно не би били међународно верификовани и у том би се случају међусобно разликовали.

У међувремену, док статистичари покушавају наћи сагласност око тога како рачунати резиденте у БиХ (након договора потребно два до три месеца за технички посао), конкретно око 300.000 грађана који живе у иностранству али су пописани у БиХ, траје лицитирање са етничком структуром становништва у БиХ. Ових 300.000 грађана – што је готово десет одсто од укупно пописаних – према оном што су досад писали медији, може да одлучи да ли ће Бошњаци чинити преко 50 одсто становништва у БиХ.

Нешто мало након што су поједине невладине организације и медији из Сарајева, пре око пола године, изнели нека своја нагађања да је број Бошњака по попису достигао чак 52 одсто па и више, америчка ЦИА је на веб-сајту изнела и своја непотпуна сазнања, по којима у БиХ живи 48,4 одсто Бошњака, 32,7 одсто Срба, 14,6 одсто Хрвата, и 4,3 одсто осталих.

Недавно су из Удружења Срба из БиХ у Србији изнели и сазнања по којима је у БиХ 48,1 одсто Бошњака, 34,7 одсто Срба, 16,9 одсто Хрвата и 0,3 одсто осталих, истовремено рекавши како су Бошњаци пописали комплетну дијаспору, док је веома мали број Срба који живе у Србији пописан као становник БиХ.

Управо је то суштина самог неспоразума у БиХ кад је реч о методологији обраде резултата, јер у РС сматрају да се сталним становником не може сматрати неко ко живи и ради изван земље само по основу тога што је пописан у БиХ. То предвиђа и закон о попису становништва, који као сталне становнике рачуна само оне који годину и више живе на територији БиХ, док сви остали – то нису.

Начелници појединих општина у Српској упозоравају на то да је било махинација приликом пописа и да је у појединим домаћинствима пописивано и по 70 чланова.

Такође, чују се и оцене да се у Сарајеву прибојавају објаве резултата пописа, јер све што они могу показати не иде наруку политичарима из бошњачког народа будући да би могли јасније приказати шта се дешавало у самом рату.

Пре рата у БиХ живело је 4,3 милиона људи, од којих су Бошњаци то јест муслимани чинили 43 одсто становништва, Срби 31, а Хрвати 17 одсто. Према прелиминарним подацима пописа из 2013. у БиХ су пописане 3.791.662 особе, 2.371.603 у ФБиХ, 1.326.991 у РС и 93.028 у дистрикту Брчко.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh