Novosti online

Све мање шансе да ће у јуну бити отворена поглавља

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић изјавила је данас да се нада да ће до краја јуна бити отворена поглавља 23. и 24, али указала да су шансе све мање имајући у виду актуелну ситуацију у Хрватској.

„Кључне земље ЕУ не подржавају овакве ставове Хрватске, чак се критички односе према ономе што Хрватска ради према својим суседима, али и према ревизији историје која је на дневном реду”, рекла је Јоксимовић на Пинк-у.

Упитана да ли ће не изручивање троје радикала Хагу одложити отварање поглавља са ЕУ, она је рекла да у овом тренутку нема јавнијих реаговања од кључних међународних фактора.

Додик:Хрватске блокаде Србије не доприносе бољим односима
БАЊАЛУКА– Хрватско показивање анимозитета према Србији и блокирање њеног пута ка ЕУ је непотребно и не доприноси бољим односима Срба и Хрвата уопште, рекао је Додик.

„Политика актуелне владе Хрватске у том погледу не доприноси укупном разумевању међу народима, а није ни пристојно да Хрватска на тај начин блокира напредак Србије. А ако је Хрватска мера пута Србије у ЕУ, онда јадна је ЕУ”, рекао је Додик за бањалучке Независне новине.

„То нас не аболира од константне потребе да у потпуности сарађујемо са хашким трибуналом. Прву реакцију коју смо чули била је из Хрватске и она кореспондира са општим ставом Хрватске у односу на даљи европски пут Србије”, рекла је Јоксимовић.

Она је подсетила да је Хрватска једина од 28 чланица ЕУ, која зауставља отварање поглавља 23 и 24, док је Холандија до сада изражавала спремност да се са Србијом отворе поглавља 23. и 24.

„Видећемо каква ће бити друга званична реаговања, како ће изгледати извештај који ће се наћи пред УН и видећемо какве ће бити финалне консеквенце у односу на неке друге државе”, нагласила је она.

Хрватска је, како каже, веома чврста у свом ставу да се Србији не омогући отварање поглавља 23. и 24., није ставила блокаду, али сваки пут се изјашњавала да нема став у вези са отварањем поглавља.

Она додаје да то нису никакве новине да је Словенија трпела такав притисак од Италије, Хрватска од Словеније, али да се код пријема Румуније и Бугаске видело да када ЕУ одлучи да су сви политички критеријуми испињени да постоји одређена врста дипломатских канала којим се такве препреке скину са дневног реда.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh