• Društvo

    Све мањи број деце у Врању и нема “гужве“ у вртићима: Предшколска установа „Наше дете“ нема више листу чекања

     

    У Граду Врању, према попису из 2011. године, живело је око 18500 становника млађих од деветнаест година.

    Још у то време, пре око седам година, биле су приметне јаке негативне тенденције у структури становништва Врања.

    Становника од 15 до 19 година старости је било око 5 300, становника од 10 до 14 година старости је било мање – око 4 800. Још млађих становника, од 5 до 9 година живота, било је око 4 500, а најмлађих, до четири године старости, само око 3 900.

    После 2011. године, попис становништва у Србији није вршен, али званични податак говори да је 2016. године у Граду Врању рођено само 726 деце. (Иначе, исте године је преминуло 953 Врањанаца.)

    Потпуно је јасно да се број младих Врањанаца убрзано смањује, као и укупан број становника Врања.

    Какве услове пружа Град Врање својим најмлађим становницима? О наведеном питању смо обавили разговор с Весном Терзић, директором Предшколске установе „Наше дете“ из Врања и с Јасмином Антић, педагогом у истој установи.

    Наше саговорнице нас примају у лепо скутканом вртићу у центру Врања и документовано говоре о раду своје установе.

    „Предшколска установа ,Наше дете` се бави васпитно-образовним радом пружајући бригу, негу, здравствену и социјалну заштиту и исхрану најмлађим Врањанцима.“, каже директор Весна Терзић и додаје: „Рад је организован у седам дечијих вртића у Врању и у једном вртићу у Врањској Бањи, а постоје и припремне групе у околним селима.“

    „Број деце очигледно опада из године у годину. Ранијих година смо били принуђени да формирамо листе чекања за упис деце у вртић, а сада то није случај.“

    „Најочигледније је опадање броја деце у сеоским срединама. Ранијих година смо у неким Врањским селима имали припремне групе деце, а сада имамо само групе полудневног боравка деце узраста од три до пет година. У селу Барелић је раније постојала група предшколског програма, а сада не. У селима Бресница и Моштаница имамо две групе, а једну васпитачицу која ради наизменично, а тако је и у селима Александровац и Жапско. У Кривој Феји убрзо неће бити ђака првака јер немамо деце одговарајућег узраста.“

    Педагог Антић нам појашњава који су узроци опадања броја деце предшколског узраста: „Млади одлазе и из града, а још више са села. Има случајева да се дете испише из вртића јер се, с породицом, сели у други део земље или у иностранство.“

    Директорка Весна нам пружа и конкретне податке о броју деце рођене на територији Града Врања последњих година: „Од марта 2012. године до фебруара 2013. године, рођено је 804 деце у Врању и околини. Током 2014. године, рођено је 785 деце, а 2016. године 742 детета. Највећи пад броја рођене деце је на сеоском подручју. Од марта 2012. године до фебруара 2013. године, у врањским селима је рођено 234 детета, а 2016. године само 155.“.

    Питамо своје саговорнице како се финансира рад Предшколеске установе. Одговор је сличан као и у сваком месту у Србији: „Рад наше куће финансира локална самоуправа, а држава финансира рад предшколских припремних група. Поред тога, држава финансира боравак у вртићу деце са сметњама у развоју и рад групе која ради при Болници у Врању.“

    А родитељи, да ли и они доприносе финансирању рада Предшколске установе?

    „Родитељи деце која бораве у вртићу сносе део трошкова и то: за целодневни боравак – 4 230 динара месечно, за припремни школски програм – 3 540 динара и за ужину за полудневни боравак – 1 133 динара. На наведене цене, родитељи имају попусте. За друго дете у вртићу, плаћа се 85% прописане цене, а за треће и свако наредно дете, 50% прописане цене. Половину цене плаћају и самохрани родитељи који су корисници дечијег додатка. Треће дете у вртићу, деца ратних војних инвалида, деца из породица које користе новчану социјалну помоћ и деца са сметњама у развоју у вртићу бораве бесплатно.“

    Према речима директора Весне Терзић и педагога Јасмине Антић, деца Врањанаца су збринута на сасвим одговарајући начин – постоје дечији вртићи и у граду и на селу у којима деца бораве по приступачним ценама, уз многе олакшице. У вртићима више, на жалост, нема гужве. Сигурни смо да разлог за негативни природни прираштај у Врању никако не може бити одсуство или лош рад дечијих вртића.

    Узрок за премали број рођене деце у Врању треба тражити у нечем другом.

    Према подацима које нам је доставио Фонд ПИО, у Граду Врању, међу око 81 хиљаде становника, има око 18 хиљада пензионера. Приближно, од девет Врањанаца, два су пензионери. Број пензионера стално расте; 2013. године је било мање од 17500  пензионера.

    Уколико се има у виду да у Граду Врању има око 27 600 осигураника пензијског осигурања, долазимо до сразмере: три запослена – два пензионера. Што је најгоре, број запослених из године у годину расте, али спорије од броја пензионера. (Од 2013. до 2016. године, број осигураника пензијског осигурања је таворио око цифре од 27 хиљада.)

    Такође је приметно да је велики број инвалидских пензионера – укупно око 4 540, приближно око једне четвртине броја свих пензионера. Више од 5% укупног становништва Врања су инвалидски пензионери!

    Према наведеном, од девет Врањанаца, грубо рачунано, два су пензионери, три су запослени, занатлије или пољопривредници, два су деца и млади до 19 година живота и два становника су незапослени, домаћице или, у мањем броју, студенти.

    Становништво описане структуре може да изроди довољан број деце за своју просту репродукцију, али уз виши ниво свести о родитељству него што је то сада случај.

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

     

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com