• Gradovi

    Све процене безбедности уочи мартовских дешавања биле су погрешне

    За нешто више од месец дана навршиће се 15 година од мартовског погрома, када су на Косову 2004. синхронизовано нападнуте готово све српске енклаве, када су гореле куће, цркве и манастири, а број погинулих, по статистици Унмика, достигао 19.

    Ван извештаја остало је неколико неидентификованих тела из мртвачнице у Приштини, а према новијим подацима, страдало је 27 људи – 15 Албанаца и 12 Срба.

    Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено, протерано је око 4.000 српских грађана…

    То је и време када се у међународној јавности, додуше доста стидљиво, први пут проговорило и о неалбанским жртвама на Косову.

    Тадашња београдска штампа је, извештавајући о мартовским догађајима, уочила и један занимљив обрт.

    Наиме, на дан када су 1999. трупе Кфора улазиле на Косово албанска деца су блокирала пут према Приштини и конвој засула цвећем.

    Пет година касније, 2004. године, исте те трупе су одиграле кључну улогу у заустављању насиља и спречавања потпуног прогона српског становништва, што је изазвало огорченост међу Албанцима и њихову агресију према војницима Кфора. „Да ли међу онима који сада бацају камење и летве на тенкове и транспортере има исте оне деце која су их пре само пет година засипала цвећем?”, записао је хроничар мартовских догађања.

    Саговорник „Политике” шведски генерал Андерс Бранстром 2004. године био је командант Мултинационалне бригаде Центар на Косову и одиграо је одлучујућу улогу у спречавању потпуног уништења српског села Чаглавица.

    Касније у току каријере је напредовао и постао шеф Генералштаба Војске Шведске. Данас је у пензији, и за наш лист говори о времену проведеном на Балкану и како му сада изгледа неколико дана из марта 2004, које, каже, „никад не може заборавити”.

    Многима би могло да изгледа чудно да се шведски генерал, дакле представник земље која није чланица НАТО-а, нашао на челу бригаде у операцији под руководством алијансе. Како је дошло до тога да вама буде поверена команда Мултинационалне бригаде Центар на Косову?

    Као што знате, Шведска није чланица НАТО-а.

    Упркос томе, Шведска је годинама сарађивала са алијансом на многим пољима, од којих је једно подршка миру. Ја сам био командант шведског батаљона на Косову током 2000. године.

    Када је НАТО 2003. године понудио Шведској да преузме одговорност за једну мултинационалну бригаду на Косову, било ми је драго што ми је поверен положај командира бригаде.

    Политика

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com