Jovanović: Velike potrebe za izvozom organskih proizvoda iz Srbije

 

 

Jovanović: Sektor organske prozvodnje dinamično raste

 

 

BEOGRAD – Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima i te kako dobru perspektivu, jer su, kako ističu – potrebe za izvozom tolike da kad bismo celu Srbiju „pokrili“ organskom hranom, verovatno bi sve izvezli.

U Evropu najviše izvozimo voće – sveže jabuke i smrznute maline i kupine, a veoma su tražene i soja, žitarice, povrće, lekovito bilje…

U Udruženju Serbia Organica kažu da je zainteresovanost za ovu proizvodnju poslednjih godina mnogo veća, što potvrđuje i podatak da su u protekloj godini više nego duplo povećane zasađene površine.

Takođe je i više onih koji se upuštaju u ovaj biznis.

Generalni sekretar Udruženja Ivana Simić rekla je Tanjugu da prema poslednjim podacima, prošle godine u Srbiji je bilo ukupno 2.000 poljoprivrednika koji se bave organskom proizvodnjom.

Sagovornica Tanjuga kaže da se nada da je budućnost ove grane poljoprivrede u Srbiji perspektivna uzevši u obzir agro ekološke i izvozne potencijale, ali i rast potražnje na domaćem tržištu.

„Uz veću podršku države, a pod ovim ne podrazumavam samo mere podsticaja već jednu sveobuhvatnu nacionalnu strategiju koja bi sprovođenjem različitih mera intezivno pokrenula dalji i osigurala dugoročan i stabilan razvoj“, rekla je Simić.

Ona ističe da za tu oblast proizvodnje nisu potrebni specijalni uslovi osim da proizvodne parcele nisu blizu velikih industrijskih zagađivača ili previše blizu intezivnih poljoprivrednih zasada, i da mozeda se obezbedi voda za zalivanje.

„Važno je da od kada se odluče i krenu putem sertifikovane proizvodnje da se poštuju načela organske proizvodnje i zakonska regulativa, koje podrazumevaju primenu svih preventivnih i agrotehničkih mera, principa održavanja i podizanja plodnosti koršćenjem prirodnih sirovina, preventivne mere zaštite od bolesti i štetočina uvođenjem korisnih organizama i slično“, dodala je ona.

Savetnik predsednika PKS Veljko Jovanović kaže da je zainteresovanost za ovu proizvodnju primetno veća svake godine.

Tome u prilog ide i činjenica da smo sa oko 9.000 hektara u 2014, „stigli“ na oko 15.000 u 2015. godini.

Ipak učešće organske proizvodnje u ukupnom zemljištu je tek oko 0,44 odsto, ali taj broj stabilno raste, kao i realni potencijali sektora čiji izvoz je za tri godine porastao oko 500 odsto, kaže Jovanović.

On ističe i to da smo sa oko 300 proizvođača kada smo počeli da registrujemo organsku proizvodnju, dogurali do više od 2.000, a taj broj i dalje raste.

Ne samo što raste broj površina pod organskim proizvodima i broj proizvođača, već je velika potražnja za našim proizvodima u Evropi, dodaje.

„Sektor ima brz i nezaustavljiv rast, a potrebe za izvozom su tolike da kad bismo celu Srbiju pokrili organskom hranom verovatno bi sve izvezli bez problema. Sada najviše izvozmo u zemlje EU“, kaže Jovanović.

Da bi proizvođači postali „organci“ potrebno je da se sertifikuju što mogu da urade preko šest sertifikacionih kuća koje je Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo da rade taj posao.

Oni plaćaju troškove sertifikacije i potrebno je da prođe od godinu do tri, dok se zemljište ne „očisti“, odnosno da u tom periodu rade po svim principima organske proizvodnje, nakon čega postaju sertifikovani organski proizvođači.

Ovaj posao mogu da urade i preko većih proizvođača sa kojima sklope ugovor o kooperaciji, gde postoji nekoliko prednosti za male proizvođače.

Jedna je što ne snose troškove sertifikacije, a druga što ne moraju da se bave plasmanom, jer je on manje više zagarantovan.

Organska proizvodnja najrazvijenija je u Vojvodini, ali ima ogromne potencijale u južnoj i zapadnoj Srbiji, podseća Jovanović.

Ipak, sa trenutnim učešćem u ukupnoj proizvodnji daleko smo od evropskog proseka koji je skoro šest odsto, dok neke zemlje poput Austrije ili Italije prelaze četvrtinu ukupnog zemljišta.

Neke zemlje kao što je Danska planiraju da u narednim godinama u potpunosti postanu organske.

Srpsko tržište takođe raste pa je u nekim marketima učešće organske hrane u voću i povrću od pet do čak 25 procenata.

Prema podacima resornog ministartva, u 2015. godini ukupna površina pod poljoprivrednom proizvodnjom bila je 15.298 hektara.

Najveće površine u organskoj proizvodnji u 2015. godini bile su pod žitaricama (32%), voćem (22%) i industrijskim biljem (20%).

Vrednost izvoza organskih proizvoda iznosio je u protekloj godini 19.600.000 evra, a gotovo celokupan izvoz organskih proizvoda čini smrznuto i sušeno voće (najviše malina). Najveći izvoz bio je u zemlje Evropske unije i to u Nemačku i Holandiju, kao i u SAD.

Vrednost uvoza organskih proizvoda u 2015. godini bio je oko 4.400.000 evra.

Uveženi organski proizvodi mogu se naći pre svega u velikim trgovinskim lancima, koji uvoze robu iz zemalja širom sveta, a proizvodi su takođe raznovrsni i uglavnom se uvozi ono što se ne proizvodi u našoj zemlji.

Da bi se olakšalo onima koji se bave organskom proizvodnjom, uvedeni su podsticaji koji im se isplaćuju još od 2004. godine, s tim što su se tokom godina vidovi podrške, iznosi i korisnici menjali.

Za ovu i prošlu godinu ukupan iznos podsticaja koji je opredeljen za organsku proizvodnju iznosio je 92 miliona dinara.

Podsticaji se mogu ostvariti za premije za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje, u organskoj biljnoj proizvodnji, regres za sredstva za ishranu bilja dozvoljena za primenu u organskoj biljnoj proizvodnji i u organskoj stočarskoj proizvodnji.

Organski proizivodi su po pravilu u Srbiji i skuplji.

„Cene jesu veće ali je i kvalitet dobar i reč je o hrani koja ne sadrži hemikalije što mnoge kupce opredeljuje za organik bez obzira na cenu koja je za pojedine artikle i pet puta veća. To je specifično tržište gde je kvalitet ključ uspeha i organska hrana bi mogla da bude odlična prilika za Srbiju u kojoj su individualna gazdinstva premala za ozbiljne količine konvencionalnih proizvoda gde je faktor kvantiteta biniji nego u ovom segmentu“, ističe Jovanović iz PKS.

U Udruženju Serbia Organica kažu da su tako dobijeni proizvodi skuplji u proseku za oko 50 pa čak i do oko 400 odsto, u odnosu na iste konvencionalne sezonske proizvode.