Од почетка 2019. до 10. марта царинска служба Србије запленила je готово 250.000 комада илегалних лекова, док је током 2018. на годишњем нивоу одузето приближно 200.000 медикамената.
Толика количина лекова у овој години заплењена је скоро у једном дану, када је у прошлонедељној заједничкој акцији царине и полиције на граничном прелазу Келебија откривена илегална пошиљка са више од 240.000 таблета „тамола-XX”, чија тржишна вредност може достићи суму од готово 700.000 евра.
Прекршај је откривен када су цариници у простору између кабине и мотора камиона београдских регистрација који је ка Шведској превозио производе од гвожђа и телекомуникационе каблове нашли неколико огромних пакета облепљених селотејпом и у њима хиљаде блистера расутих нелегалних лекова.
Реч је о 241.400 таблета поменутог лека који се користи за ублажавање болова, а припада групи медикамената са опојним дејством, због чега се често злоупотребљава.
И током прошле године цариници су на Аеродрому „Никола Тесла” забележили две велике заплене управо овог лека, а симптоматично је да је у оба случаја крајња дестинација путника који су их кријумчарили такође била Шведска.
Царинска пракса, како је за „Политику” речено у Управи царина, показује да се најчешће кријумчаре средства за потенцију, међу којима доминира „камагра” у свим облицима, а прате је „дегра” и „цијалис”.
Често се на листи кријумчара налазе и медикаменти који се због својих опојних својстава злоупотребљавају, па су поред поменутог „тамола-XX”, ту још и „трамадол”, „ривотрил”, али и „модифинил” – популарно назван „паметна дрога”.
На листи најчешће кријумчарених лекова су и они за смирење попут „ксалола”, „лексилијума”, „лорсилана”, „апаурина”. Интересантно је да се многи од њих производе у Србији или Македонији, па је било случајева да се из овог региона кријумчаре ка Западној Европи, наводе у Управи царина.
Бележи се и знатан број покушаја шверца хормона – тестостерона, стероида и анаболика, као и суплемената (попут разних протеинских препарата) за бодибилдере.
Досадашња искуства говоре да се нелегални лекови углавном допремају из Кине и Индије, јер се у тим земљама фалсификују лекови познатих робних марки (попут вијагре). Употреба лажних и нерегистрованих лекова може бити јако опасна, јер се о њиховим састојцима мало зна, као и о условима у којима су произведени.
Алармантно је, међутим, да се они све чешће продају преко интернета, на разним порталима за оглашавање, па чак и преко друштвених мрежа. Тржиште фалсификованих лекова једно је од најбрже растућих криминалних делатности, па њихово кријумчарење представља горући проблем у целом свету.
Пракса показује да је шверц седатива и лекова за потенцију веома исплатив јер се људи устручавају да их набављају легално, па пристају да их плаћају скупље код нелегалних добављача. Неки подаци чак показују да је шверц медикамената за потенцију исплативији од кријумчарења дроге.
Србија се у 2019. години прикључила Европолу у акцији сузбијања незаконите трговине лековима, у чијој је операцији под шифром МИСМЕД-2 заплењено 13 милиона доза разних медикамената, вредних 165 милиона евра. У акцији којом је руководила француска жандармерија и царина Финске учествовало је 16 земаља. Под сумњом да су чланови фармацеутске мафије ухапшено је 435 особа, припадника 24 организоване криминалне групе. Операција је у строгој тајности трајала неколико месеци, а Европол је у интересу истраге прошле седмице, по окончању поступка, саопштио детаље.
„Злоупотреба лекова је озбиљан и све већи проблем са којим се треба ухватити у коштац на европском нивоу. Организованих група све је више јер ова област криминала даје врло висок профит за починиоце и релативно мали ризик за откривање и кажњавање. Ова истрага показала је да се илегално тргује не само опијатима, већ и лековима за третирање болести као што су рак и срчана обољења”, наводе у Европолу и додају да је у порасту и број фалсификованих лекова.
Промет лажних лекова и медицинских средстава преко интернета је све већи, а Интерпол стално упозорава на ризике набавке медикамената преко непроверених веб-сајтова. Под шифром Пангеа, Интерпол истражује ову појаву у последњој декади, а подаци показују да је од осам држава у 2008., десет година касније списак земаља у којима се лекови на црно продају онлајн порастао на чак 123 државе.
Прошле године ухапшено је 859 људи, а затворено 3.671 сајт преко којих су нелегално продавани лекови вредни 14 милиона долара.