Марлен Дитрих живи у Суботици. Воли уметност, прија јој пажња јавности, али искључиво када јој се она поклања због хобија којима се бави: када заврши слике и предмете од овчије вуне или по рецептима француских посластичара умеси колаче, када направи лутке за позоришне представе или прелеп букет цвећа. Али, оно што ће, вероватно, обележити њен живот јесте чињеница да јој је отац, одушевљен чувеном глумицом и певачицом, дао име Марлен, а онда је захваљујући упорности успео да контактира с правом Марлен Дитрих, обавести је да у Србији живи њена имењакиња, а потом и да заокупи њену пажњу.
У разговору за „Политику”, суботичка Марлен Дитрих открива да су чланови њене породице, после неколико мушких потомака, једва дочекали да на свет дође женско дете, прича о ситуацијама с којима се сусретала због карактеристичног имена и презимена и искрено признаје да би, да је могла, себи дала друго име.
– Деда је некада био, а тата је и дан-данас велики фан Марлен Дитрих. Тата је сакупљао новинске исечке, целу једну витрину у кући је испунио књигама о њој… Знало се да ће, када се роди девојчица у породици, добити њено име. Толико је тата био опседнут правом Марлен Дитрих да јој је одмах кад сам се родила послао писмо у којем је обавештава о томе. Сва писма су се вратила, али он није одустајао. На коверту једног, које је послао накнадно, залепио је моју фотографију и у њу ставио цртеже које сам нацртала. Тек на то писмо нам је одговорила. Када данас размишљам о томе, сумњам да је она лично одговорила на то писмо, али смо добили њену потписану фотографију и књигу. Све док се није разболела, уочи Божића би нам слала своје слике и књиге. Сада се те књиге могу наћи само у боље снабдевеним антикварницама. Када је Марлен умрла, тата је чак и сузу пустио – прича за наш лист суботичка Марлен Дитрих.
Признаје да је некада било тешко носити бреме познатог имена и презимена, као и да је некада имала осећај обавезе према правој Марлен Дитрих зато што се зове исто као и она. Зато, како каже, упозорава родитеље да пажљиво бирају имена за своје кћери и синове.
Ипак, како каже, није помишљала да ће због имена и презимена упасти у низ некада комичних, а некада непријатних ситуација. Данас, када се представи, ретко ко реагује, али није тако било увек.
– Стасале су млађе генерације којима име Марлен Дитрих ништа не значи. Међутим, раније је умело да буде незгодно. Једном, када сам прелазила гранични прелаз Келебија, један од полицајаца ме је упитао „где ми је друг Хитлер”. Било ми је непријатно и желела сам да му објасним да је Марлен Дитрих у Холивуд дошла бежећи од нациста, али сам одустала. Нисам желела да улазим у расправу с полицајцем и, евентуално, тако себи направим проблем. Дешавало ми се и да многи мисле да је мој профил на друштвеним мрежама лажан с обзиром на име и презиме. Зато сам једном, можда помало у бесу, објавила своју личну карту. Једном су ми се смејали у СУП-у када сам их позвала и представила им се – с осмехом прича Марлен.
Искрено признаје да себи, да су је питали, никада не би дала име које носи. Дала би неко кратко које се лако памти и нема везе ни с једном познатом личношћу. Баш таква имена изабрала је за своје троје деце.
За разлику од праве Марлен Дитрих, за коју је читала да је била нарцисоидна и да се због несрећних љубави окретала публици, Суботичанка је весела и, како каже, има два циља којима се у потпуности посветила: децу и каријеру.
– Већ две деценије имам књиговодствену фирму, али тај посао није оно што ме испуњава. С обзиром на то да сам пуна идеја и да сам креативна, прво сам почела да шијем хаљинице за лутке којима сам се играла. Када ми је мама скренула пажњу да сам већ у годинама када ми не приличи да се играм луткама, почела сам сама да их правим. Неке сам правила и за позоришне представе. Када ме је и то прошло, почела сам да правим и дизајнирам сапуне, а потом и пустоване слике. То су слике које се праве од овчије вуне. Излагала сам их у нашој земљи, Мађарској, Аустрији… – каже Марлен.
Бавила се декорацијом простора, а завршила је и курс за цвећара. Тренутно јој пажњу привлачи спремање колача по француским рецептима.
