Ево још мало па ће две године како живим у Тексасу, у региону Даласа. За то време успео сам да се провозам овом великом државом (колима јер други превоз као да не постоји) и да мало упознам околину. Био сам убеђен да Тексас има планине, јер смо у каубојским филмовима гледали како се каубоји на коњима стално пентрају по неким планинама и пробијају кроз неке камењаре, али, у ствари, Тексас је претежно раван и пуст.

Западни Тексас, ка држави Нови Мексико, слабо је насељен. Мало људи и раштркани градови. Два већа су Ел Пасо и Сан Антонио. Сан Антонио је леп, али Ел Пасо, који се налази уз мексичку границу, и не баш. У њему има доста прашине, поготово у пролеће кад ветар крене да подиже пустињски песак.

Жена и ја смо недавно посетили Карлсбад у Новом Мексику и национални парк са прелепим пећинама. Прошли смо кроз западни Тексас, аутопутем (И-20) где је ограничење 80 миља на сат (око 130 км на час.

У једном делу возили смо сат времена и буквално нисмо видели ни бензинску пумпу. Само оне машине што кљуцају нафту, како моја жена каже, нафтилице, и камиони који транспортују неке огромне цеви и цистерне.

Нафта је у тим пределима где се вади из земље скупља за неких 30-так динара по литру него у Даласу. Кажу да је тако због трошкова транспорта нафте, прво је возе до рафинерије а онда натраг. У неким деловима пута нема ни домета за мобилну мрежу па возачи у случају квара на аутомобилу имају озбиљан проблем. Поготово ако возе ноћу тим пустим крајевима. Иначе, Тексас је површине као осам Србија, а има око 30 милиона људи.

Тексашани су веома религиозни. Често се виде билборди на којима пише: „Jesus, do you know him?” или „We need to talk. Jesus”. Тога има баш доста у сеоским пределима. Што руралније, то се више осећа та врста религиозност. И није тако само у Тексасу. Такав је скоро цео тај централни део САД где су пространства огромна а насељеност мала. Стикери са религиозним порукама могу се видети чак и на браницима аутомобила.

Тексашани су поносни на то што су се добровољно прикључили Унији. Тексас је био независна држава десетак година по одвајању од Мексика. Када су хтели да се придруже Уније она је то одбила због страха од рата са Мексиком због тога јер Мексиканци нису признавали једнострану независност Тексаса. Ипак, Тексас је десетак година касније поново захтевао да се придружи Унији и од тада је у саставу САД.

У Тексасу постоји и мит да њихова застава једина може да се вијори на истој висини као и федерална. У ствари, застава било које савезне државе може да се вијори на истој висини као федерална, само је битно да ли ће федерална застава бити на левој или десној страни од заставе савезне државе.

Када је ураган погодио југ Тексаса били су против федералне помоћи. То иде из поноса – Тексас као држава са добром економијом, и као држава која се сама прикључила САД, сматра да може сама да се носи са својим проблемима.

Тексашани воле своје пространство, пушке и пиштоље, чизме, простране куће, огромна кола, поготово камионете, широке улице и аутопутеве, компликоване петље на аутопутевима које воде на све стране света…

Та потреба за бетоном и камионетима осећа се у целом Тексасу. Гориво је јефтино (око 50 динара за литар) па могу да приуште да им кола троше и 20 литара на сто километара. Већина рафинерија је у Тексасу, у близини Хјустона. Доста те нафте се вади из Мексичког залива а недавно су нашли нове велике резерве близу границе са Новим Мексиком.

У Хјустону, четвртом граду по величини у целој САД, лети је велика влага у ваздуху. На сат времена јужно од њега налази се Галвестон, град на обали Мексичког залива. Вода у заливу је прилично мутна због велике количине песка у њој. Неки кажу да је то од нафтних бушотина у заливу.

Тексашани не воле јавни превоз, бициклисте, бициклистичке траке, тротоаре. Кад пролазе камионетом поред бициклисте воле да додају гас и да избаце гомилу густог дима из ауспуха. Ипак, то су само појединци. Нису вешти вожњи по киши. По снегу још горе. Овде снег падне једном у неколико година, нико нема зимске гуме. Тако да кад почне снег или да леди, све се затвара и све је паралисано док проблем не прође.

Тексашани имају добро месо. Наравно, највише говедину. Праве добар роштиљ, добро димљено месо, имају добре сосеве и зачине за месо. Имају и своје пиво – „лон стар” (усамљена звезда). Тексас има једну звездицу на својој застави. То је и надимак за ову државу – „The Lone Star State”. То пиво се обично може наћи само у Тексасу, и понегде у Луизијани.

Пишите нам Поштовани читаоци, рубрика „Мој живот у иностранству” намењена је, пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије. Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама? А наша адреса је mojzivot@politika.rs Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама. Ваша Политика