Foto: YouTubePištolj za „ruski rulet“ ima gumene metke, ali to ne umanjuje bizarnost „igračke“.U dve reči – igračaka i odeće. U 2015. je za te dve kategorije proizvoda bilo neophodno preduzeti najveći broj „korektivnih mera“. Otrovne i/ili na neki drugi način opasne igračke imale su učešće od 27% a isto takva odeća, tekstil i modni artikli nešto manje – 17%.
Kina je sa 62 odsto proizvoda zabeleženih u sistemu i dalje prva zemlja porekla opasnih proizvoda. Istovremeno, najviše proizvoda u EU se uvozi upravo iz Kine. Saradnja sa nadležnim organima u Kini je prioritet za EU. Kina je do sada reagovala po pitanju 11.540 upozorenja i preduzela 3.748 korektivnih mera. Ova razlika je rezultat toga što je proizvođače odnosno izvoznike ovakvih proizvoda često teško pronaći.
Za pomenute proizvode je i u 2014. izdato najviše upozorenja. Kada su u pitanju vrste opasnosti, 25%o svih upozorenja je izdato na račun hemijske opasnosti, ponajviše hemijskih otrova u proizvodima, dok je 22% proizvoda predstavljalo opasnost od povreda. Opasnost od povreda je u prethodnom izveštaju bila prva na listi upozorenja, saopšteno je na sajtu delegacije Evropske unije u Srbiji.
Predmeti poput nakita proizvedenog od teških metala, kao što su nikl i olovo, bili su najčešći razlog za upozorenje, kao i igračke koje sadrže ftalate (omekšivače plastike koji mogu izazvati sterilitet).
Evropska komisija, države članice i preduzeća sarađuju kako bi nebezbedni proizvodi bili povučeni sa evropskog tržišta.
Sistem brzog upozoravanja od 2003. omogućuje brzo širenje informacija između država članica i Komisije o opasnim neprehrambenim prozvodima koji su povučeni i/ili opozvani sa tržišta bilo gde u Evropi. Na ovaj način se preduzimaju propratne mere (zabrana/obustava prodaje, povlačenje, opoziv ili odluka carinskih organa o zabrani uvoza) na celoj teritoriji EU.
U 2015. je u sistemu brzog upozoravanja zabeleženo 2.072 upozorenja i 2.745 propratnih mera. Kada jedna država članica izda upozorenje, druge zemlje mogu da pronađu proizvod na svojim tržištima i reaguju.
Sistemom je trenutno obuhvaćena 31 zemlja (države članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška). Sistem brzog upozoravanja funkcioniše zahvaljujući svakodnevnoj saradnji između država članica.
MEKI TRBUH EVROPE – INTERNET KUPOVINA
Kao da nemaju dovoljno problema sa robom koja dolazi klasičnim trgovačkim kanalima, nadležni za bezbednost proizvoda sad moraju da se bore i sa novim navikama Evropljana. Preko 65 odsto žiteelja EU kupuje proizvode na internetu, a broj kupaca na internetu je porastao za 27 odsto u periodu od 2006. do 2015.
To je potpuno novi izazov, jer roba upitne bezbednosti dolazi direktno na adresu potrošača.
Komisija sada radi na unapređenju sistema za brzo upozoravanje kako bi sistem obuhvatio i pomenuti aspekt. Već je ostvarena uspešna saradnja sa zaposlenima na graničnoj kontroli i platformama za prodaju preko interneta, a Komisija će dodatnu pažnju posvetiti i prodaji na internetu u sklopu međunarodnog programa za bezbednost proizvoda.
