У овом моменту нико осим Александра Вучића не зна хоће ли Србија изручити Војислава Шешеља Хагу до 31. марта, када би лидеру радикала требало да се изрекне пресуда због оптужби за ратне злочине. Председник Србије био је изричит по овом питању када је рекао „ако Шешељ мора да иде на изрицање пресуде, мора тамо да буде”, док је министар правде Никола Селаковић био мање одређен по овом питању, поручивши да ће „Србија тражити и наћи најсврсисходније решење” јер је „озбиљна држава која има своје преузете обавезе, има своје законске обавезе, али Србија је држава која после дужег времена држи до себе. Има самопоштовање и неће дозволити да се према њој понаша као према врећи која је бацана. Овде мора да постоји неки ред, неки приоритети. Ја мислим да је приоритет – људски живот…
За разлику од председника и министра, познати београдски адвокат и бранилац Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом Зденко Томановић за „Политику” каже да су људска права изнад сваке обавезе, да је трибунал за 12 година успео да прекрши основна људска права Војислава Шешеља и да сада тражи да настави да их крши, те да је његов правни став да „надлежни орган Републике Србије, применом јавног поретка, вођен међународним општеприхваћеним вредностима и правилима, треба да одбије овај захтев”. Томановић додаје да трибунал већ 12 година крши и међународне стандарде и Устав Србије и да ово није само политичко питање, већ пре свега правно.
Не можете да шаљете грађанина Србије тамо где ће му бити кршена људска права
– Основна начела европског права из сфере људских права су изнад обавезе поштовања преузете међународне обавезе и националног законодавства. Људска права сваког појединца, па и грађанина Србије, морају да буду најважнија и јача од прихваћене обавезе. Србија је преузела међународну обавезу, али истовремено, закони Србије морају да се примењују у складу са општеприхваћеним правилима међународног права – објашњава Томановић.
Он наглашава да међународно право, нарочито европско, осим што познаје људска права, познаје и концепт јавног интереса, односно јавног поретка и јавног морала. Разне правне јурисдикције попут Аустралије, Америке, Француске, Немачке, Енглеске, објашњава Томановић, употребљавају ову доктрину да заштите јавни поредак од инвазије одлука било међународног или домаћег карактера, којима се крше људска права.
Познати адвокат каже да би одлука о изручењу Шешеља била противна и српском Уставу и међународно признатим и општеприхваћеним правилима. Јер, објашњава Томановић, Србија постаје део европског јавног поретка, а Европски суд за људска права константно тумачи Европску конвенцију о људским правима на начин да она има предност у односу на друге међународне обавезе држава.
– Наш Устав јасно говори на чему почива наша држава и који је то уставно зајамчени јавни интерес на којем почивају основне вредности наше државе. Корпус људских права је једна од тих вредности. А основна претпоставка јавног поретка наше земље су људска права. Не можете да шаљете грађанина Србије без обзира на међународну обавезу тамо где сте утврдили да ће му бити кршена његова људска права – наводи београдски адвокат.
Он је подсетио на познати случај у Великој Британији да је Европски суд за људска права закључио да екстрадиција некога правосудном систему који крши људска права представља кршење људских права.
