Novosti online

Трамп или Клинтонова – да ли је избор неизбежан

Да ће Американци у новембру бирати између Хилари Клинтон и Доналда Трампа, чини се све изгледнијим због њихових убедљивих победа на прекјучерашњим изборима после којих више нема сумње да је у Републиканској странци започео „грађански рат”.

Суперуторак, дан када обе главне странке у САД одржавају надметања у десетак држава, протекао је у знаку бивше прве даме и тајкуна из Њујорка. Некадашња државна секретарка предњачила је у седам од 11 држава. Тријумфовала је у јужњачким државама са великом афроамеричком популацијом (Тексас, Тенеси, Арканзас, Алабама, Вирџинија), док је са малом разликом победила у Масачусетсу, што је њен први „поен” у либералној држави Нове Енглеске која је досад гласала за њеног страначког ривала Бернија Сандерса. Сенатор из Вермонта је осим државе из које долази освојио и три друге (Колорадо, Минесоту и Оклахому), преноси АП.

Медији поручују социјалдемократи, за кога гласају белци, млади и високо образовани, да је време да се повуче, али је он изјавио да ће се борити до краја, односно до конвенције у јулу када ће Демократска странка званично именовати свог кандидата за председника. Припадница моћне политичке династије верује да је ствар решена, па се зато у победничком говору више обраћала Трампу него Сандерсу. Истакла је да Америци не требају поделе и зидови, што је алузија на Трампово обећање да ће подићи бедем на граници са Мексиком да би зауставио илегалну имиграцију.

Бизнисмен из света шоу-бизниса, некретнина и коцкарница потврдио је статус водећег конзервативног претендента на Белу кућу, што је распомамило његову већ успаничену Републиканску странку. Освојио је највећи број гласова у Алабами, Џорџији, Тенесију, Вирџинији, Арканзасу, Вермонту и Масачусетсу, доказавши да може да придобије слабије образоване, сиромашније, фундаменталне хришћане на југу и високо образоване, богате и умерене симпатизере републиканаца са источне обале.

Трамп је политички некоректан аутсајдер који је рекао најгоре ствари управо о сопственој странци и њеним лидерима, са којима не слаже у бројним стварима – заузео је крајњи десничарски став о муслиманима и имигрантима и, за републиканца, исувише левичарски став о заштити права радника, похлепи Волстрита и потреби да се заштити домаћа привреда. Републиканска елита очајнички покушава да заустави Трампов поход на номинацију, али не успева да му пронађе достојног противкандидата. Етаблирани слојеви су желели да на „постољу” виде Марка Рубија који је на суперуторак освојио само једну државу (Минесоту) или ако је баш нужно – Теда Круза, прекјучерашњег победника у три државе (Аљаска, Оклахома и његова држава Тексас).

Демократе и републиканци одређују ко ће их представљати на председничким изборима тако што прво у свим савезним државама организују страначке изборе, а потом додељују номинацију кандидату који је завредио поверење највећег броја партијских симпатизера. Гласови се претварају у број делегата на завршној конвенцији, а суперуторак је „супер” јер доноси више делегата него било који други датум током процеса. Делегати ће на завршним конвенцијама гласати у складу са жељама бирача, али у Демократској странци постоји изузетак од овог правила. Амерички либерали су дозволили суперделегате – истакнуте чланове, страначки врх, конгресмене, бивше председнике попут Била Клинтона или потпредседнике попут Ала Гора – који нису у обавези да гласају у складу са преференцијама бирача већ по својој вољи, што иде наруку Клинтоновој.

Сандерс је добро продрмао демократски врх и натерао Клинтонову да обећа далеко прогресивније економске планове него што је првобитно намеравала, али њихов сукоб не прети да прерасте у шизму која би поцепала странку на клинтоновце и сандерсовце. Не очекује се да би бирачи левичарског сенатора могли да у новембру пре подрже Трампа него Клинтонову, што не важи за републиканску елиту чији добар део најављује да ће на јесен пре гласати за противницу Клинтонову него за човека из својих редова, Трампа. Одавно се није десило да се странка ограђује од свог, и то најпопуларнијег, кандидата, али овај пут републиканци су уплашени да Трамп неће следити партијску линију, да ће уништити поредак који је успоставила републиканска елита у Вашингтону, да ће као председник пре бити либерал него конзервативац и да ће увредама на рачун жена, мањина и странаца одбити умерене гласаче партије. Како пише „Политико”, председавајући Представничког дома Пол Рајан и лидер републиканске већине у Сенату Мич Меконел критиковали су милијардера након што је овај одбио да се огради од Кју-клукс-клана (што је касније, ипак, урадио).

Њујорчанин дели странку на трамписте и традиционалисте, при чему су првом табору пришли и поједини врло истакнути чланови естаблишмента попут гувернера Њу Џерсија Криса Кристија. Други неће ни да чују за њега и јавно признају да би пре гласали за бившу прву даму. Тиме себи избијају аргумент да Трамп не сме да буде кандидат јер ће олакшати победу демократа пошто јој и они сами то олакшавају. Разочарани су и донатори, од којих су многи проћердали сто милиона долара на „принца” естаблишмента Џеба Буша, да би се овај повукао, и сада улажу у Рубија и Круза, који ни сами нису најбољи пријатељи елите из Вашингтона већ фундаменталисти из покрета „Чајанка”.

Рајан је одбацио гласине да ће ускочити у трку и пробати да уједини странку као кандидат прихватљив свима, али је немогуће оповргнути да разједињеност партије и позиви на бојкот најпопуларнијег републиканца савршено помажу враћању Клинтонових у авенију Пенсилванију. Тако све иде наруку бившој шефици дипломатије, да су већ почеле да круже теорије завере да је Трамп њен „тројански коњ” који има за циљ да разбије редове конзервативаца и простре јој црвени тепих испред Беле куће. Због Трампове ексцентричности, она испада кандидаткиња за коју треба да гласају чак и апстиненти, умерени конзервативци и најпрогресивније демократе – они који иначе не би – само да би изабрали „мање зло”.

Ако се Трамп и Клинтонова ипак у новембру суоче као прави противници, биће то жестока и прљава борба, при чему ће њихови помоћници гледати да ишчепркају што више „прљавог веша” из супротстављеног табора. Милијардер је већ подсетио на сексизам супруга ове феминисткиње, а наговестио је и да је неће оставити на миру због скандала са мејловима када је поручио: „Оштро ћу је напасти, ако јој уопште буде дозвољено да се кандидује.” Била је то опаска на чињеницу да је поменута афера под истрагом ФБИ јер је у мејловима Клинтонове, које је слала и примала са приватног, незаштићеног мејла, пронађен и знатан број поверљивих података, између осталих и оних са ознаком врховне тајне.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh