Novosti online

Транспарентност Србија: Закон о кредитима у швајцарцима мора на јавну расправу

Организација Транспарентност Србија (део Транспаренси Интернешенел) упозорила је данас да је одлука Владе Србије да усвоји лекс специјалис у вези са кредитима у швајцарским францима, како би се он потом, по хитном поступку, нашао у скупштинској процедури, у директној супротности са одредбама Закона о државној управи и препорукама Групе земаља за борбу против корупције (ГРЕЦО).

„Преговори које је Министарство финансија водило са удружењима корисника ових кредита и банкама ни у ком случају се не могу сматрати ваљаном заменом за јавну расправу. Одсуство јавне расправе се не може правдати ни тиме што, према речима министра финансија Синише Малог, законски текст представља компромисно решење између неколико заинтересованих страна – удружења, банака, и државе”, наводи се у саопштењу ТС.

Оцењено је да ће се, „поред легитимних интереса дужника који су у невољи због пораста вредности франка, и банака које су им давале кредите”, лекс специјалис извесно одразити на интересе других грађана, кроз издвајање око 100 милиона евра из буџета, на кредитну политику банака, цене на тржишту некретнина и на бројне друге начине.

ТС је указала да су на тај начин грађани лишени могућности да својим предлозима утичу на одредбе закона.

„Правила о јавним расправама из Закона о државној управи и Пословника Владе, што би требало да обавезује и Министарство финансија, налажу да се организује јавна расправа у припреми нових закона. Овакве расправе се без изузетка морају организовати када се законом ‘битно мења правни режим у једној области’, као и онда када се ‘уређују питања која посебно занимају јавност’. Очигледно је да је јавна расправа о нацрту овог закона била обавезна по оба критеријума, и да се она морала обавити пре него што је текст изнет пред Владу”, истакла је ТС.

Та организација је подсетила да је ГРЕЦО још 2015. обавезала Србију да „развије правила о јавним расправама и унапреди њихову примену у пракси”.

„Србија ову препоруку није испунила ни после готово четири године. Напротив, у мартовском извештају са пленарне седнице овог тела, између осталог се истиче да ‘нису уведене никакве заштитне мере како би се ограничила употреба хитног поступка’. Упућивање овог предлога закона у Скупштину без претходно спроведене јавне расправе и захтев да се о проблему старом деценију расправља по хитном поступку, представљају показатељ да Србија неће испунити препоруке ГРЕКО ни у трећем добијеном року — до краја 2019. године”, упозорила је Транспареност Србија, преноси Бета.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh