Поглавар Римокатолика и патријарх Руске православне цркве састају се на Куби а сваки минут њиховог разговора покриваће осам година од времена Велике шизме и поделе хришћанства на два крила 1054. године. Папа Фрањо и патријарх Кирил одлучили су се да после толико векова раскола покушају да обнове братску сарадњу какву су имала двојица апостола, Петар и Андрија, први као бискуп Рима, други као бискуп Константинопоља.
Историјски сусрет неће превладати многе разлике две цркве које претендују да су наследници хришћанства из времена Исуса Христа, али чињеница да се успоставља директан контакт после миленијума раскола говори довољно.
Екуменски дијалог који промовише глобално јединство хришћанског света релативно је нов. Деценије обазривог приближавања отворене су у време папе Јована Павла Другог, али оно у чему папа Војтила и његов наследник, папа Бенедикт Шеснаести нису успели, остварио је папа Фрањо после две године појачане дипломатије.
Руска црква најдуже је од свих православних деноминација држала дистанцу према Ватикану. Међусобни раскол тиче се питања папског примата у хришћанском свету и свештеничких бракова, али и оптужби да Римокатоличка црква покрштава православне вернике, посебно у Украјини, и да Света столица злоупотребљава верске слободе које су се по Русији разбуктале после распада СССР-а.
Папа ће свакако тражити веће верске слободе католика у Русији и Украјини, али ће, имајући у виду сложену историју односа, желети да створи атмосферу дијалога како се први састанак са патријархом руске цркве не би претворио у дебату о једном проблему.
Сагласност патријарха да се састане са папом даје догађају политичку димензију јер нема сумње да је Кремљ учествовао у доношењу одлуке. Владимир Путин је близак руској цркви, па патријархов узвратни корак добре воље и председнику може да помогне у временима његовог сукоба са Западом око Украјине и Сирије. Сусрету је допринео и уздржан става Ватикана око украјинске кризе.
Главни део разговора биће посвећен прогону хришћана у разним деловима света, посебно на Блиском истоку. Ватикан и Руска патријаршија осуђују исламски екстремизам. Најављено је саопштење у коме ће двојица поглавара изразити забринутост за судбину хришћана. Из Москве је наговештено да би оно могло да садржи и позив „људима добре воље” да формирају коалицију против тероризма.
Упркос значајној теолошкој, црквеној и етичкој блискости, римокатолицима и православцима биће потребно време и стрпљење да премосте вековима цементиране разлике. Ако се испостави да је сусрет у Хавани почетак устаљеног дијалога римског папе и московског патријарха, историја је написана.
Сусрет би могао и да отвори пут папином доласку у Русију, али и Србију што је – следећи упутства из Москве – тврдо крило СПЦ до сада одбијало не схватајући шта би значило када би Ватикан признао Косово.
