BEOGRAD – Tržište kapitala u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a bez njegovog razvoja nema ni rasta ekonomije, rečeno je danas na 15. Međunarodnoj konferenciji beogradske berze.
Ministar finasija Dušan Vujović kazao je da bez berze teško da će Srbija ući u treću generaciju investicija, koja podrzaumeva „čitav splet stvari“.
On je potsetio da je prva generacija investicija u Srbiii bila prodavanje tržišta, kada su između ostalog prodate cementare i duvanske kompanije, jer su to bile sigurne investicije, a da je druga faza koja je trenutno „na snazi“ prodaja onoga što je ostvareno.
„Srpska privreda kreće ka održivoj putanji rasta koja će smanjiti gep između nas i Evrope, a za to je neophodna treća generacija investicija koja neće prodavati samo razliku produktivnosti, odnosno razliku između plata i produktivnosti nego čitav splet stvari, jer nikada malim projektima ne možete da stignete do velikih“, kazao je Vujović.
Prema njegovim rečima, berza je „dobar ali nemilosrdni instrument“ u koji treba da se veruje da bi dala rezultat, a sve ovo što se sada radi, kako je kazao, presudno je da bi Srbija mogla da uđe u orbitu velikih investicija.
„Ovo nikada nije bilo važno kao danas…Srećem ljude koji ne znaju gde da ulože 2.000 evra viška, ali i one kojima treba 200 evra da bi preživeli, te ljude moramo povezati i ponuditi im sistem“, rekao je ministar.
Predsednik Privredne komre Srbije (PKS) Marko Čadež kazao je da je važno da posle uspešne fiskalne situacije, država nastavi odgovorno da se ponasa prema novcu.
On je istakao da je neophodno produbiti i vratite poverenje u tržište kapitala kako bi berza bila motor razvoja privrede u Srbiji, a za to je potrebno izmeniti čitav set stvari među kojima je promena regulativa, reorganizacija PIO fonda kako bi bio sposoban da bude učesnik na berzi.
Prema rečima predsednika PKS, treba uključiti i firme koje imaju sređeno poslovanje za učešće na berzi, ali i obezbediti uslove za izveštavanje sa berze kao što je u svetu.
On je kao primer uspešnih naveo berzu u Rumuniji i Istanbulsku berzu.
Čadež je naglasio da je bitno i da se berze u region povežu.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kazao je da bez ulaganja u obrazovanje i nauku, koji treba da budu starsteško opredeljenje svake vlade regiona, nema ni razvoja zemalja.
On je naglasio da su bitna i ulaganja u infrastrukturu, al i jačanje institucija i da je to jedan od razloga zbog čega berze u region Jugoistočne Evrope (JIE) nisu doboljno zaživele.
Šoškić je kazao da čitav region JIE ima nizak privredni rast, a za njegov veći rast je potrebno više investicija koje su u Srbiji kako je naveo oko 20 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), a bile su i oko 16 odsto.
On je naglasio da su iskustva razvijenih zemalja pokazala da investicije treba da budu minimum 25 odsto BDP-a, dodajući da je bitno i da investicije budu u razmenjivi deo BDP-a koji je konkurentan.
Direktor marketinga i prodaje berze u Istanbulu Adnan Serhat Gorgun kazao je da je ta berza spremna da pruži podršku Bogradskoj berzi svojim iskustvima, jer je prošla kroz ogromn proceš transformacije.
Prema njegovim rečima, ta turska berza je i dobro pozicionirana i među prvih je nekoliku najvećih u svetu po dnevnom obrtu kapitala i po likvidnosti.
Generalni direktor Meser tehnogasa Ernst Bode ukazao je da je u Srbiji u prethodnom periodu dosta toga urađeno, a i da je porebno vše strukturnih reformi, kako bi slika za investitore bila još bolja.
On je naveo da Srbija ima potencijala za razvoj berze, ali da treba da se urede još neki segmenti među kojima su administracija i sudski sistem, što će dovesti do većeg berzanskog poslovanja.
Prema jegovim rečima, potrebno je da se i uspešne kompanije pojavljuju na berzi, kako bi podstakle i druge kompanije i fondove da se pojave, što će dovesti do daljeg razvoja privrede.
Bode je naveo i da subvencije nisu toliko bitne za investitore i da bi one trebale biti usmerene na novoosnovane kompanije i mala preduzeća.
Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Beograd Aleksander Piker kazao je da razina promena u Srbiji nije zadovoljavajuća i da je to razlog zbog kojeg investitori ne trče u Srbiju.
On je naglasio i da Srbija ima velike mogućnosti za razvoj bankarskog sektora.
Direktor Beogradske berze Siniša Krneta ukazao je da je EU prepoznala značaj tržišta kapitala kao preduslov razvoja ekonomije unije.
On je ukazao na značaj ubrzanja privrednog rasta, podsticanja inovativnosti, smanjenja stope nezaposlenosti dodajući da je veličina tržišta kapitala u direktnoj korelaciji sa ekonomskim razvojem.
„Više puta je dokazano da zemlje koje nemaju nedovoljno razvijeno tržiste kapitala godinama ostvaruju ispod prosečne stope rasta svojih tehnologija. Srbiji je potrebno razvijeno tržište kapitala kako bi uspela da ostvari značajnije stope rasta svoje ekonomije“, rekao je Krneta.
On je naveo da je potrebno da se tržište kapitala „stavi“ u svoju nacionalnu opštu ekonomsku funkciju.
„Berze su i na lokalnom i nacionalnim nivoima fokalne tačke tržišta kapitala i nema razvijenih ekonomija bez razvijenih berzi, ne postoje takvi primeri“, rekao je Krneta.
Glavni i odgovorni urednik ekonomske rubrike u NIN-u Milan Ćulibrk kazao je da popravljanje privrednog ambijenta u Srbiji značajno i zbog otvaranja novih radnih mesta.
On je naglasio da je nezaposlenost ključni problem srpske ekonomije i u cilju smanjenja treba poraditi na smanjenju dažbina kojima se opterećuju plate.
„Ne možemo se više hvaliti celom svetu što imamo ubedljivo najniže plate u Evropi i da nam to bude konkurentska prednost“, kazao je on.
Prema rečima Ćulibrka, ukoliko bi se smanjlo ukupno opterećenje zarada, povećala bi se zaposlenost, a time i ukupni prihodi koji idu u centralni i lokalni budžet.
Foto Tanjug/ S.Radovanović, ilustracija
