Medjunarodni dan borbe protiv korupcije obeležava se 9. decembra, jer je na taj dan Generalna skupština UN 2003. godine otvorila za potpisivanje Konvenciju UN protiv korupcije (UNCAC), najpotpuniji globalni dokument te vrste, podsetila je Transparentnost Srbije (TS) dodajući da neke norme nisu ni do danas sprovedene u delo u Srbiji, iako smo medju prvima potpisali i ratifikovali konvenciju.

„Za Srbiju je zanimljivo to što Konvencija UN protiv korupcije poziva države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno „znatno uvećanje imovine javnog funkcionera ili službenika koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja“, izjavio je agenciji Beta programski direktor TS Nemanja Nenadić.

Prema njegovim rečima, namera da Srbija uključi ovo krivično delo u svoje zakone je iskazana u Nacionalnoj strategiju za borbu protiv korupcije iz 2013, ali su prvo rokovi probijeni a zatim je i sama namera relativizovana. Bez odgovora je ostao i apel Transparentnosti – Srbija ministarstvima pravde i finansija i čitavoj Vladi Srbije, da se jasno izjasne po ovom pitanju.

„Dodatnu konfuziju su donele najave donošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine u premijerskim ekspozeima iz 2016. i 2017, čiji je sadržaj i dalje nepoznat, i čije se donošenje ne predvidja ni u Akcionom planu za poglavlje 23 EU integracija ni u antikorupcijskoj strategiji“, rekao je Nenadić.

Kada je reč o borbi protiv korupcije i ulozi represivnih organa, ne može se zaobići kontekst primene strateških dokumenata, a pre svega Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija Srbije.

Tu se, s jedne strane, govori o otklanjanju političkih uticaja na tužilaštvo i sprečavanju curenja informacija, a s druge o tome da je potrebno obezbediti efikasno gonjenje korupcije, uključujući i onu na visokom nivou.

„Medjutim, ne možemo biti zadovoljni, ne samo time koliko se ovi planovi realizuju, već ni time šta je sve u njih ušlo. Volja za promenom stanja se može pokazati i na jednostavan način. Na primer, u vezi sa otklanjanjem političkog uticaja na pravosudje, Vlada i Skupština mogu da demonstriraju u praksi volju za promenom ponašanja i pre nego što dođe do bilo kakvih promena Ustava“, rekao je Nenadić.

On je dodao da bi to mogli da učine simboličkim gestom, da ministarka pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosudje prestanu da učestvuju na sednicama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Pored toga, treba ohrbriti inicijative koje dolaze unutar samih pravosudnih tela, kao što su nedavna oglašavanja Poverenika za samostalnost u DVT povodom dva slučaja pritiska na tužioce.

Kada je reč o gonjenju korupcije, i kod tužilaštva, kao i kod drugih institucija, za početak mora da se zna šta je cilj. Kada se cilj valjano formuliše, onda se mogu odrediti i potrebna sredstva, a može se izmeriti i da li je cilj ostvaren, pa nerad ili namerna opstrukcija teže mogu da ostanu skriveni.

Istraživanja o korupciji, uključujući i Globalni barometar korupcije Transparency International, kada mere stvarno iskustvo gradjana, pokazuju da je broj krivičnih dela primanja i davanja mita do koga dođe tokom jedne godine barem sto puta veći od broja krivičnih prijava za sva korupcijska krivična dela.

To je prvi signal da nešto u sistemu nije u redu. Ta istraživanja pokazuju da kod gradjana za neprijavljivanje korupcije figuriraju gotovo podjednako tri grupe razloga – nepoznavanje procedura, kome da se obrate; nepoverenje u sistem – da će išta biti učinjeno; i treće, strah od posledica ukoliko budu prijavili korupciju. U pogledu povećanja broja prijavljenih slučajeva korupcije, za sada nisu doneli promene ni proklamovana nulta tolerancija“, ni primena Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je upravo zarad toga i donet.

Transparentnost Srbija godinama predlaže nekoliko mogućih rešenja za prijavljivanje i otkrivanje većeg broja slučajeva korupcije: izmene Krivičnog zakonika kako bi se oslobađali krivične odgovornosti ljudi kojima je mito iznuđeno radi dobijanja usluga javnog sektora, a koji slučaj prijave uvodjenje opisanog krivičnog dela „“nezakonitog bogaćenja“ iz člana 20 Konvencije UN protiv korupcije, proaktivno angažovanje javnih tužilaca na otkrivanju korupcije, što uključuje ne samo postupanje po krivičnim prijavama, već i pažljivo čitanje izveštaja drugih organa i institucija i praćenje informacija objavljenih u medijima, ali i obaveštavanje građana o rezultatima tog ispitivanja.

Za sada, međutim, gradjani ostaju uskraćeni za bitne podatke. Nema čak ni osnovnih infofmacija o broju krivičnih postupaka koje su tužilaštva pokrenula na njihovim sajtovima, a kamoli obrazloženja odluka o tome da nema osnova za krivično gonjenje u slučajevima kada podaci objavljeni u medijima ukazuju na suprotno. Neke od statistika koje Srbija šalje Evropskoj komisiji, građani Srbije saznaju tek iz godišnjeg izveštaja EK, umesto od svojih državnih organa.

Pored toga, i pored zakonske glavne uloge u krivičnim istragama, imamo situaciju u kojoj umesto da tužilaštva informišu građane na sveobuhvatan način o tome šta je učinjeno u ovom pogledu, informacije daju političari. Najčešće to čini ministar unutrašnjih poslova, koji govori o policijskim akcijama masovnih hapšenja počinilaca raznolikih krivičnih dela. Takve informacije su nužno nepotpune, zato što nema mogućnosti za poređenje – kakav je bio krajnji ishod ovih slučajeva. Pored toga, ostaje nerešen problem tzv. „curenja informacija“ o istragama i izjava drugih visokih zvaničnika o konretnim istragama ili sudskim odlukama.

Srbiju u 2018, od 1. marta, očekuju promene u organizaciji represivnog aparata države za borbu protiv organizovanog i finansijskog kriminala.

One bi mogle da donesu efikasnije gonjenje kroz bolju saradnju državnih organa i njihovu veću specijalizaciju, kao i kroz poklanjanje veće pažnje finansijskim istragama. Pored već pomenutih izazova, za sprovođenje ovih mera biće potrebni kapaciteti.

Tužilaštvo, sudovi i policija neretko ističu da oni nisu dovoljni, a iz tužilaštva su takve izjave naročito često dolazile nakon izmena Zakonika o krivičnog postupku i preuzimanja dodatnih nadležnosti. Pri tom bih posebno istakao da kapacitete za borbu protiv korupcije ne treba planirati prema sadašnjem broju prijavljenih i otkrivenih slučajeva, koji je daleko od stvarnog, već sa svešću da kroz proaktivne istrage i ohrabrivanje građana da prijave korupciju, treba otkriti i goniti daleko veći broj takvih slučajeva, dodao je Nenadić.